Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

Александар Новиков/Global Look Press
Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута.

Старе руске тврђаве, познате под називом „кремљ”, добро су очуване у десетинама руских градова. Међутим, само једна од њих је постала симбол и срце нације: тврђава у Москви.

Московска тврђава није увек изгледала као данас и током последњих 800 година неколико пута је потпуно изменила свој изглед. Све до 14. века московски кнежеви су живели у дрвеној тврђави од огромних храстових брвана, чија величина изненађује археологе. 

Ово дрвено утврђење, међутим, није могло Москви да гарантује поуздану одбрану, па је 1367-1368. замењено тврђавом од белог кречњака. Тада је Кремљ постао познат као једна од најтеже освојивих тврђава у Европи.

Међутим, бели кречњак није дуговечан материјал и ускоро је почео да се ломи. Уморни од честих поправи Кремља, московски кнежеви су одлучили да га потпуно реконструишу. Тако се у другој половини 15. века појавила она тврђава коју познајемо и данас. Део по део, куле и зидови су рушени и замењивани новим од црвене цигле. Али све до почетка 20. века зидине Кремља биле су бојене у бело.

За време политичке кризе почетком 17. века Кремљ је доживео најдужу страну окупацију у својој историји. Пољско-литванске трупе су тврђаву држале две године, од 1610. до 1612. године, пре него што их је коначно поразила руска добровољачка војска.

Међутим, у руској држави која се убрзано ширила Москва је временом остала дубоко у унутрашњости земље. Тако је Кремљ изгубио свој војни значај. Сви топови су уклоњени, а куле су добиле декоративну улогу.

Почетком 18. века престоница земље је премештена у Санкт Петербург, па Кремљ више није био царска резиденција. Челници државе вратили су се у Кремљ након што су бољшевици 1918. године престоницу вратили у Москву.

Само двапут у историји са кула Кремља су скинуте црвене звезде. Први пут то се догодило у Другом светском рату, јер су могле да послуже као оријентир за немачке бомбардере, а други пут 90-их година, када је редитељ Никита Михалков снимао филм „Сибирски берберин”.

Данас је московски Кремљ изванредна колекција јединствених грађевина из различитих епоха. Средњовековне цркве налазе се у непосредној близини грандиозних палата из времена Руског царства и Совјетског Савеза.

Прочитајте такође: Како је изгледао московски Кремљ у 18. и 19. веку? Погледаjте ове невероватне „фотографије”

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“