Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

Александар Новиков/Global Look Press
Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута.

Старе руске тврђаве, познате под називом „кремљ”, добро су очуване у десетинама руских градова. Међутим, само једна од њих је постала симбол и срце нације: тврђава у Москви.

Московска тврђава није увек изгледала као данас и током последњих 800 година неколико пута је потпуно изменила свој изглед. Све до 14. века московски кнежеви су живели у дрвеној тврђави од огромних храстових брвана, чија величина изненађује археологе. 

Ово дрвено утврђење, међутим, није могло Москви да гарантује поуздану одбрану, па је 1367-1368. замењено тврђавом од белог кречњака. Тада је Кремљ постао познат као једна од најтеже освојивих тврђава у Европи.

Међутим, бели кречњак није дуговечан материјал и ускоро је почео да се ломи. Уморни од честих поправи Кремља, московски кнежеви су одлучили да га потпуно реконструишу. Тако се у другој половини 15. века појавила она тврђава коју познајемо и данас. Део по део, куле и зидови су рушени и замењивани новим од црвене цигле. Али све до почетка 20. века зидине Кремља биле су бојене у бело.

За време политичке кризе почетком 17. века Кремљ је доживео најдужу страну окупацију у својој историји. Пољско-литванске трупе су тврђаву држале две године, од 1610. до 1612. године, пре него што их је коначно поразила руска добровољачка војска.

Међутим, у руској држави која се убрзано ширила Москва је временом остала дубоко у унутрашњости земље. Тако је Кремљ изгубио свој војни значај. Сви топови су уклоњени, а куле су добиле декоративну улогу.

Почетком 18. века престоница земље је премештена у Санкт Петербург, па Кремљ више није био царска резиденција. Челници државе вратили су се у Кремљ након што су бољшевици 1918. године престоницу вратили у Москву.

Само двапут у историји са кула Кремља су скинуте црвене звезде. Први пут то се догодило у Другом светском рату, јер су могле да послуже као оријентир за немачке бомбардере, а други пут 90-их година, када је редитељ Никита Михалков снимао филм „Сибирски берберин”.

Данас је московски Кремљ изванредна колекција јединствених грађевина из различитих епоха. Средњовековне цркве налазе се у непосредној близини грандиозних палата из времена Руског царства и Совјетског Савеза.

Прочитајте такође: Како је изгледао московски Кремљ у 18. и 19. веку? Погледаjте ове невероватне „фотографије”

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“