Како су жене у СССР-у ослобођене „кухињског ропства”?

Јуриј Кујдин/Sputnik
Држава је преузела потпуну бригу о томе да грађанима обезбеди оброке током дана. Храна је била брза, јефтина и храњива.

Људи су јели изван куће и у царској Русији, али у совјетском периоду исхрана у јавним мензама постала је права идеологија. 

1. Пре Октобарске револуције 1917. године људи у Русији који су радили у граду ручали су у тавернама, малим ресторанима, гостионицама и трећеразредним кантинама у саставу хотела. Ови угоститељски објекти углавном су храну служили неожењеним запосленим мушкарцима и њихове муштерије нису биле посебно одушевљене услугом. Ожењени мушкарци су радије одлазили кући на ручак, где су се њихове супруге старале о исхрани целе породице.

У то време руска реч „столоваја”, која данас значи и менза и трпезарија, углавном се односила на трпезарију код куће. После Октобарске револуције, када је држава почела некада буржоаске станове да попуњава углавном радничким породицама, трпезарије су због недостатка простора постале спаваће собе. У исто време фабрике су отвориле велике мензе у којима су се хранили радници.

2. Идеја организоване колективне исхране била је у складу са идеологијом младе совјетске државе: сопствена кухиња се сматрала реликтом прошлости, жене су ослобођене „кухињског ропства” и дати су им слобода и запослење, чиме су постале равноправне са мушкарцима. Кухиње су претворене у радионице и измештене из станова. На тај начин за социјалистичком револуцијом уследила је револуција у начину живота.

Натпис на постеру гласи: „Доле кухињско ропство!”

3. Нова земља била је надахнута идејом универзалног братства и радничких заједница. Станови су постали заједнички и делило их је по неколико породица, које су кувале у заједничкој кухињи, а затим ручале у својим собама. Идеја је била да менза не сме да кошта више од кувања код куће. Тако жене не би више морале да робују за шпоретом и уместо тога би могле да раде за државу.

4. Током првих година Совјетског Савеза уведена је радикална промена у структури и организацији свакодневног живота људи. Прве мензе су отворене у фабрикама у Петрограду (данашњем Санкт Петербургу) и Москви, а затим у другим великим градовима широм земље.

Менза у Магнитогорској металуршкој фабрици

5. 1925. године у граду Иваново (320 километара источно од Москве) основана је прва „фабрика-кухиња”. Она је припремала оброке за фабричке мензе и готову храну за кување код куће. Такође је служила јефтине и богате оброке. Осим тога, постојао је и посебан простор где су муштерије могле да читају новине и часописе, играју шах или се друже са пријатељима. Највеће фабрике-кухиње производиле су више хиљада оброка дневно, а квалитет хране је био строго контролисан. Неке фабрике-кухиње су преживеле и до данас: у Москви их има на Лењинградском проспекту, у Великој Тулској и Новозаводској улици.

6. Школе су такође имале своје мензе које су служиле топле оброке. Родитељи више нису морали да брину о томе како да нахране децу кад су на послу, а за децу је такође било добро да једу заједно. У царским гимназијама само најсиромашнији ученици су били изузети од плаћања хране, док су совјетске школе давале бесплатне оброке свим ученицима.

7. Јела у мензама нису увек била укусна, али су увек била храњива, како би совјетски грађани имали снаге и енергије за рад. У Совјетском Савезу реч „дијета ”се односила на режим исхране болесника. У то доба нико није желео да изгуби на тежини, сви су јели колико су могли, осим ако нису имали неки здравствени проблем.

Мензе су такође допринеле да се реши проблем недостатка хране. На пример, у ћуфтама је млевеном месу обично додавано доста хлеба (обичај који се очувао до данас), док су салате од поврћа биле богато преливене мајонезом како би се надокнадиле калорије.

Сматрало се да су они који су запослени у мензи великог предузећа веома срећни, јер су често могли нешто хране да понесу кући. 30-их година хит је постао „рибљи дан”: четвртком мензе су служиле само јела од рибе.

8. 60-их година совјетске мензе су почеле да служе такозване „комплетне оброке” које су чинили: салата, супа, главно јело и пиће (кисељ или компот). Комплет је обично обухватао и бесплатно парче хлеба или земичку. Јеловник за комплетан оброк разликовао се по данима у недељи. Нека од најпопуларнијих јела на јеловнику мензе била су: пудинг од сира, омлет и сочник (пециво са сиром), мада никада нису били део комплетног оброка.

9. Оброци сервирани у школама, на универзитетима и у фабрикама били су готово исти. Све се кувало по државном стандарду (ГОСТ) како би сва јела у свим мензама у свим совјетским градовима била иста (мада то у пракси, наравно, није било могуће). Нису сви волели да се хране у мензама, жалећи се да је храна једнолична и слабог квалитета, али није било много других места где сте могли да добијете брз и јефтин ручак. За студенте којима је увек недостајало новца менза је било место где увек могу добити бесплатно парче хлеба посуто шећером или сољу.

10. Ресторани брзе хране појавили су се у Русији у последњим годинама постојања Совјетског Савеза. Први „Мекдоналдс” отворен је у Москви 1990. године и био је права сензација: људи су сатима стајали у реду само да пробају хамбургер.

Сазнајте још! Јефтина и укусна Москва: Седам најбољих места где ручак кошта 5 евра

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“