Како су Руси у 20. веку четири пута изменили ток светске историје

1. Бољшевичка револуција

„Нема сумње да је бољшевички идеал утемељен на апсолутном пожртвовању великог броја људи (мушкараца и жена) који су ради њега дали све што су имали, и да идеал освештан посвећеношћу таквог духовног горостаса какав је био Лењин не може бити испразан. Узвишени пример тог пожртвовања славиће се кроз векове, и како време пролази биће све узвишенији и лепши“, рекао је Махатма Ганди.

Није само Ганди осетио значај револуције која је као свој крајњи домет прокламовала просперитет радничке класе. У том контексту вреди поменути и америчког новинара Џона Рида, аутора књиге „Десет дана који су потресли свет“, објављене убрзо након бољшевичке побуне у октобру 1917.

Руска револуција је имала двојако дејство и планетарне размере. „Комунизам је представљао егзистенцијалну опасност за капиталистички свет и био критички фактор који је приморао капиталисте да обичним људима олакшају услове живота“, написао је за The Independent Јозеф ел Гингихи поводом стогодишњице Револуције. Тако су догађаји у Русији значајно допринели јачању свеопштег благостања у западним државама.

Други фактор је деколонизација, и он је такође био глобалан. По мишљењу историчара и политичара Тарика Алија, Руска револуција је „убрзала процес деколонизације и послужила као инспирација за револуције у Вијетнаму, Кини и на Куби“.

2. Победа у Другом светском рату

Победа над нацизмом у Великом отаџбинском рату (како се Други светски рат зове у Русији) толико је грандиозна да то није потребно посебно ни објашњавати. Ретко се, међутим, наглашава чињеница да је социјални, политички и економски систем који је успео да уништи нацизам формиран после Револуције 1917. године. Тарик Али победу у рату доводи у директну везу са револуцијом: „Црвена армија, која је преживела Стаљинове чистке, сломила је кичму Трећем рајху код Стаљинграда и Курска“.

Он је такође нагласио да „Други светски рат није добио редов Рајан, него редов Иван. То се никада не сме заборавити“. И заиста, три четвртине својих укупних губитака у рату Немачка је претрпела у сукобу са Совјетском Русијом. Према појединим проценама, однос жртава у рату против нациста је 80 погинулих Руса на једног погинулог Американца.

Велика цена је плаћена за ту победу: 27 милиона грађана Совјетског Савеза је побијено, а многи градови су уништени. „Када смо 1945. године авионом летели у Русију, нисам видео ниједну целу кућу од западне границе земље до подручја око Москве.

Маршал Жуков ми је причао да је у пустошењу овог региона побијено толико жена, деце и стараца да руске власти никада неће бити у стању да процене прави број жртава“, сећао се касније генерал Ајзенхауер.

3. Гагаринов лет

Лет Јурија Гагарина, првог космонаута на свету, задивио је целу планету и „отворио човечанству нове хоризонте“.

„Сада ми цео живот изгледа као један срећан тренутак. Све што је преживљено и урађено раније, преживљено је и урађено ради овог тренутка“, рекао је Гагарин у говору неколико минута пре уласка у свемирски брод. Тај његов говор је емитован у целом Совјетском Савезу и широм света. Нешто касније, када је ракета полетела, први космонаут је рекао: „Поехали!“ („Крећемо!)

Гагаринов лет је у СССР-у изазвао еуфорију. Руски космонаут је после лета дочекан у Москви као херој. „Ако погледамо реакцију Московљана, видећемо да је народ изашао на улице, многи су пратили његов долазак са кровова и прозора. Ја бих то упоредио са прославом 9. маја, Дана Победе [Совјетског Савеза у Другом светском рату]“, рекао је Сергеј Хрушчов, син Никите Хрушчова, совјетског лидера у време Гагариновог подвига.

Гагаринов лет после успешног лансирања сателита „Спутњик“ 1957. године подстакао је руководство САД да форсира трку у освајању космоса и приморао председника Џона Кенедија да најави планове везане за лет Американаца на Месец.

4. Перестројка

„Ја сам са Исусом Христом. Он је био први наш социјалиста. Ту нема више шта да се каже“, изјавио је бивши совјетски лидер Михаил Горбачов, човек који је крајем 1980-их покренуо Перестројку у Совјетском Савезу.

Шта год да је мислио Горбачов позивајући се на Исуса Христа, он је своје реформе, као и други политичари, почео од реструктурирања економије. Спровео је структурне реформе са циљем да створи економски систем који би био комбинација социјализма и слободног тржишта. Међутим, Горбачовљеве реформе су само унеле хаос у совјетску економију и пољуљале његову популарност, а на крају проузроковале и распад Совјетског Савеза.

Горбачов је иницирао и такозвану „гласност“ (слободу говора) као средство за борбу против својих конзервативних политичких противника који су му се противили. „Гласност“ је пре свега донела више слободе медијима.

Током перестројке Горбачов је успоставио добре личне односе са западним лидерима и потписивао споразуме који су значајно смањили тензију између СССР-а и Запада, што је допринело окончању Хладног рата.

Перестројка је била цењена у иностранству, али грађани у самом СССР-у нису били одушевљени њоме. Данас 55% становника Русије сматра да је ефекат Горбачовљевих реформи био више негативан него позитиван.