Зашто су руски пилоти били непревазиђени када је у питању закуцавање у непријатељске летелице

А. Волошин
„Таранирање“, односно забијање својом летелицом у непријатељску попут „ударног овна“ (рус. тарáн) захтевало је од пилота много храбрости. Руски и совјетски пилоти су били пионири у овим маневрима, а већину је то коштало живота.

Први ваздушни „ударни ован“

Руски капетан Петар Нестеров је не само први пилот на свету који је извео сложен акробатски маневар под називом „мртва петља”, већ и први пилот који је извео „таранирање” у ваздушном боју.

26. августа 1914. године аустријски авион је летео изнад руског аеродрома у Галицији са намером да га бомбардује. Нестеров је одмах реаговао: узлетео је у свом лаком једнокрилцу и кренуо на непријатеља.

Руски пилот није желео да извршио самоубиство, већ је планирао да пролети изнад непријатељске летелице и уништи је стајним трапом свог авиона. Међутим, ударац је захватио средишњи део аустријског авиона и страдали су и Нестеров и непријатељ. 

Први пилот који је преживео таранирање

Први пилот који је преживео сличан судар у ваздуху је Александар Казаков. Он је 1915. године на сличан начин као Нестеров оборио немачки Албатрос, али и успео да безбедно слети. 

Казаков се у грађанском рату борио на страни белог покрета. У августу 1919. није могао да се помири с чињеницом да су се британски савезници повукли из Мурманска и намерно се закуцао у земљу.

„Ватрени ударни ован“

Самоубилачки маневар познат као „ватрени таран“, када је пилот усмеравао своју запаљену летелицу ка непријатељу на земљи или на површини мора, први пут је изведен током совјетско-јапанског конфликта на монголској реци Халкин Гол.

Совјетски авион који је бомбардовао јапанске трупе је погођен 5. августа 1939. Пилот Михаил Јујукин је схватио да неће успети да долети до безбедне територије и да ће бити заробљен. Наредио је члановима посаде да напусте авион и усмерио га у редове јапанске војске.  

Такозвано „ватрено таранирање“ је било широко заступљено међу совјетским пилотима у Другом светском рату. Команда није издавала слична наређења, али су пилоти увек постхумно награђивани.

„Ватрени таран“ је постао главно оружје јапанских камиказа у последњим фазама рата. 

Ноћно таранирање

7. августа 1941. совјетски пилот Виктор Талалихин оборио је немачки бомбардер Не-111 својим ловачким авионом И-16 у ваздушном окршају изнад Москве. Било је то једно од првих таранирања изведених ноћу.

Рањени Талалихин је успео да се спусти падобраном у реку и пронађе трупе Црвене армије. Погинуо је у акцији два месеца касније, 27. октобра, а остатке авиона Поликарпов И-16 којим је управљао те ноћи над Москвом пронађени су у шуми тек 2014. године.

Прво и једино таранирање које је извела жена

12. септембра 1941. Јекатерина Зеленко је лаким бомбардером полетела да извиди ситуацију око насеља Ромни у Украјини, када су је напали немачких Bf-109. 

Зеленко је успела да погоди један од седам непријатељских авиона. Остала је без муниције и сама  погинула закуцавши се у други немачки авион. Она је и једина жена пилот у историји која је извела таранирање у ваздушној бици.

Прво и једино таранирање у ери млазних авиона 

Једини случај таранирања млазног авиона догодио се 23. новембра 1973, када је ирански Ф-4 Фантом у шпијунској мисији у оквиру пројекта ЦИА повредио ваздушни простор СССР-а.

Пилот совјетског МиГ-21СМ Генадиј Јелисејев је добио задатак да пресретне уљеза, а пошто су све ракете промашиле циљ он одлучује да удари Фантомов реп својим крилом. Иранска летелица је оборена, пилот заробљен, а капетан Јелисејев се закуцао у стену и погинуо.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“