После Првог светског рата су се распале три велике империје (немачка, руска и аустроугарска), што је у Европи изазвало хаотичне пограничне конфликте и прекрајање територија између новооснованих држава. Две такве „новорођене“ државе – Совјетска Русија и Пољска – бориле су се за доминацију у Источној Европи.
Док је грађански рат разједао Русију изнутра Пољаци су искористили прилику да се присете славне прошлости – златног доба пољске државе (15-16 век), када је она поседовала велику територију која данас припада Белорусији, Украјини и Литванији, и имала границе од Балтичког до Црног мора.
Совјетском руководству је брзо постало јасно да рат против Пољака пружа шансу за распиривање пламена револуције у Европи. Совјетизација Пољске би омогућила Совјетима директну везу са бунтовничким немачким и мађарским пролетерима, и тада ништа више не би могло зауставити ширење комунизма у Европи после првог светског рата.
Међутим, сви ти планови су пропали када су совјетске трупе 1920. године поражене код Варшаве. После те победе, познате у Пољској као „Чудо на Висли“, спласнула је тежња за организовањем светске револуције. Совјетски лидери су ту идеју званично одбацили крајем 1920-их и уместо ње прокламовали теорију изградње „социјализма у једној земљи“, одуставши од пружања отворене подршке револуцијама у другим земљама.
Остробрамска икона Пресвете Богородице на градској капији Остра (Ostra brama) у Вилњусу једна је од највећих светиња у Литванији. Орао је симбол на грбу Пољске, а Пахонија (јахач у јуришу) на грбу Велике кнежевине литванске. Плакат је имао за циљ да подстакне браниоце Вилњуса на борбу против Црвене армије која је кренула у офанзиву и заузела град у јулу 1920. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу