20 плаката из рата у коме су Пољаци победили бољшевике и зауставили руску пролетерску револуцију

Дени (Денисов) В.Н. 1920.
Бољшевици су Револуцију у Русији 1917. године доживљавали само као први корак у распиривању светске револуције и ширењу комунизма по целом свету. Ти планови су се, међутим, потпуно изјаловили после катастрофалног пораза бољшевика у рату против Пољака 1921. године.

После Првог светског рата су се распале три велике империје (немачка, руска и аустроугарска), што је у Европи изазвало хаотичне пограничне конфликте и прекрајање територија између новооснованих држава. Две такве „новорођене“ државе – Совјетска Русија и Пољска – бориле су се за доминацију у Источној Европи.

Док је грађански рат разједао Русију изнутра Пољаци су искористили прилику да се присете славне прошлости – златног доба пољске државе (15-16 век), када је она поседовала велику територију која данас припада Белорусији, Украјини и Литванији, и имала границе од Балтичког до Црног мора.

Совјетском руководству је брзо постало јасно да рат против Пољака пружа шансу за распиривање пламена револуције у Европи. Совјетизација Пољске би омогућила Совјетима директну везу са бунтовничким немачким и мађарским пролетерима, и тада ништа више не би могло зауставити ширење комунизма у Европи после првог светског рата.

Међутим, сви ти планови су пропали када су совјетске трупе 1920. године поражене код Варшаве. После те победе, познате у Пољској као „Чудо на Висли“, спласнула је тежња за организовањем светске револуције. Совјетски лидери су ту идеју званично одбацили крајем 1920-их и уместо ње прокламовали теорију изградње „социјализма у једној земљи“, одуставши од пружања отворене подршке револуцијама у другим земљама.

  1. „Удри бољшевика!“
  1. „Пожури да пана (пољског племића) што јаче одуваш. А немој заборавити ни барона“. „Барон“ је овде генерал Петар Врангељ, који је током 1920-их командовао остацима антибољшевичке Беле армије, и на крају је запосео Крим.
  1. „Помозите! Све за фронт! Сви на фронт!“
  1. „Сељаци! Пољски земљопоседник хоће да направи од вас робове. То се никада неће догодити!“
  1. „Хоћеш ли допустити да исто овако прођу твоја жена и твоје ћерке? Сачувај их од бољшевизма свим својим снагама!“
  1. На плакату Француз носи „Господствену Пољску“: „Свиња дресирана у Паризу“.
  1. „Само сопствена армија може да одбрани земљу и народ“.
  1. „Сељак одсеца главу пану (пољском господину) и Врангељу: „Немој каснити са косидбом!“
  1. „Бољшевичко чудовиште доноси у Пољску убиства, пожаре и разарања. Свако ко жели мир својој отаџбини, нека одмах ступи у војску!“
  1. „Сваки ударац чекићем је ударац по непријатељу!“
  1. „Ко верује у Бога, нека брани Дјеву Марију Остробрамску под барјаком Орла и Пахоније!“

Остробрамска икона Пресвете Богородице на градској капији Остра (Ostra brama) у Вилњусу једна је од највећих светиња у Литванији. Орао је симбол на грбу Пољске, а Пахонија (јахач у јуришу) на грбу Велике кнежевине литванске. Плакат је имао за циљ да подстакне браниоце Вилњуса на борбу против Црвене армије која је кренула у офанзиву и заузела град у јулу 1920. године.

  1. „Господствена Пољска. Последње псето Антанте. Пољска господа хоће да угуши радничко-сељачку Русију! Смрт пољској господи!“
  1. „Хеј, ко је Пољак нека се лати бајонета!“ Овај плакат садржи цитат из популарне пољске патриотске песме „Варшављанка 1831.“ која се појавила за време битке за главни град Пољске 1920. године.
  1. „Јунаци! Идемо на Варшаву!“
  1. „Бољшевичка слобода“
  1. Лицемерје Лиге нација: „Једном руком нуди Русији мир, а другом даје Пољацима пушке“.
  1. „Бољшевици убијају немоћне жене!“
  1. „Иза пољског господина иде руски земљопоседник. Сељаци, запамтите то!“
  1. „Непријатељ долази, погледај шта носи!“
  1. „Црвени поклон за белог господина“

Сазнајте такође: „Језик за зубе!“ – Десет совјетских плаката који позивају на опрезност

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“