После Првог светског рата су се распале три велике империје (немачка, руска и аустроугарска), што је у Европи изазвало хаотичне пограничне конфликте и прекрајање територија између новооснованих држава. Две такве „новорођене“ државе – Совјетска Русија и Пољска – бориле су се за доминацију у Источној Европи.
Док је грађански рат разједао Русију изнутра Пољаци су искористили прилику да се присете славне прошлости – златног доба пољске државе (15-16 век), када је она поседовала велику територију која данас припада Белорусији, Украјини и Литванији, и имала границе од Балтичког до Црног мора.
Совјетском руководству је брзо постало јасно да рат против Пољака пружа шансу за распиривање пламена револуције у Европи. Совјетизација Пољске би омогућила Совјетима директну везу са бунтовничким немачким и мађарским пролетерима, и тада ништа више не би могло зауставити ширење комунизма у Европи после првог светског рата.
Међутим, сви ти планови су пропали када су совјетске трупе 1920. године поражене код Варшаве. После те победе, познате у Пољској као „Чудо на Висли“, спласнула је тежња за организовањем светске револуције. Совјетски лидери су ту идеју званично одбацили крајем 1920-их и уместо ње прокламовали теорију изградње „социјализма у једној земљи“, одуставши од пружања отворене подршке револуцијама у другим земљама.
- „Удри бољшевика!“
- „Пожури да пана (пољског племића) што јаче одуваш. А немој заборавити ни барона“. „Барон“ је овде генерал Петар Врангељ, који је током 1920-их командовао остацима антибољшевичке Беле армије, и на крају је запосео Крим.
- „Помозите! Све за фронт! Сви на фронт!“
- „Сељаци! Пољски земљопоседник хоће да направи од вас робове. То се никада неће догодити!“
- „Хоћеш ли допустити да исто овако прођу твоја жена и твоје ћерке? Сачувај их од бољшевизма свим својим снагама!“
- На плакату Француз носи „Господствену Пољску“: „Свиња дресирана у Паризу“.
- „Само сопствена армија може да одбрани земљу и народ“.
- „Сељак одсеца главу пану (пољском господину) и Врангељу: „Немој каснити са косидбом!“
- „Бољшевичко чудовиште доноси у Пољску убиства, пожаре и разарања. Свако ко жели мир својој отаџбини, нека одмах ступи у војску!“
- „Сваки ударац чекићем је ударац по непријатељу!“
- „Ко верује у Бога, нека брани Дјеву Марију Остробрамску под барјаком Орла и Пахоније!“
Остробрамска икона Пресвете Богородице на градској капији Остра (Ostra brama) у Вилњусу једна је од највећих светиња у Литванији. Орао је симбол на грбу Пољске, а Пахонија (јахач у јуришу) на грбу Велике кнежевине литванске. Плакат је имао за циљ да подстакне браниоце Вилњуса на борбу против Црвене армије која је кренула у офанзиву и заузела град у јулу 1920. године.
- „Господствена Пољска. Последње псето Антанте. Пољска господа хоће да угуши радничко-сељачку Русију! Смрт пољској господи!“
- „Хеј, ко је Пољак нека се лати бајонета!“ Овај плакат садржи цитат из популарне пољске патриотске песме „Варшављанка 1831.“ која се појавила за време битке за главни град Пољске 1920. године.
- „Јунаци! Идемо на Варшаву!“
- „Бољшевичка слобода“
- Лицемерје Лиге нација: „Једном руком нуди Русији мир, а другом даје Пољацима пушке“.
- „Бољшевици убијају немоћне жене!“
- „Иза пољског господина иде руски земљопоседник. Сељаци, запамтите то!“
- „Непријатељ долази, погледај шта носи!“
- „Црвени поклон за белог господина“