У рану зору 11. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) 1829. године огромна маса Персијанаца, скоро 100.000 људи наоружаних ножевима, камењем и палицама, опколила је руску амбасаду у Техерану. Бунџије су гневно урлале, жедне крви руских представника који су се унутра забарикадирали.
Неколико дипломата и 35 козачких гардиста нису имали никакве шансе против такве гомиле, али су се сви јуначки држали до последњег тренутка. Персијанци су буквално растргли Русе, а међу њима и амбасадора, великог руског песника Александра Грибоједова.
Таква увреда није могла проћи некажњено. Али је ипак прошла некажњено. Руска империја је имала неколико разлога да избегне рат и да остави овај масакр без освете.
Зашто су Персијанци напали амбасаду?
Иван Крамској/Третјаковска галерија
Александар Грибоједов је послат као амбасадор у Персију 1828. године. Дакле, годину дана пре убиства. Ова земља је претходно изгубила рат против Русије и била је принуђена да плаћа велику ратну одштету, и бреме те одштете највише су осећали обични људи. У народу је растао гнев и требало је само једна искра да се он распламса.
И персијско племство је било револтирано. Откако је Јерменија ушла у састав Руске империје многи овдашњи Јермени су тражили уточиште у амбасади Русије, у нади да ће на тај начин напустити Персију и вратити се у своју матичну земљу.
Један такав Јерменин је дошао код Грибоједова да тражи уточиште и заштиту. Био је то Јакуб Макарјан Мирза, који је представљао је праву опасност за персијско руководство. Наиме, он је био евнух у харему иранског шаха, а уједно и главни благајник и чувар шахових драгоцености, што значи да је знао сувише много тајни да би му било дозвољено бекство у непријатељску државу.
Грибоједов је одбио све персијске молбе да им изручи Макарјана Мирзу. Због тога је шах одлучио да силом изврши притисак на Русе. Провокатори су почели веома успешно да распирују антируско расположење у народу и убрзо су хиљаде становника Техерана биле спремне да сравне руску амбасаду са земљом.
Шах је желео само антируске протесте, али не и отворени конфликт. Међутим, хиљаде учесника овог протеста измакле су контроли и направиле у амбасади праву кланицу.
Масакр
Сергеј Винокуров/Филмска компанија „Аурора“, 2010.
Александар Грибоједов је лично учествовао у одбрани амбасаде од неупоредиво моћније разуларене руље. Персијанци су јуришали на врата, покушавали су да уђу кроз прозоре, и чак да размонтирају кров и уђу одозго. Најзад су побили све козаке и дипломате, па и самог Јакуба Макарјана Мирзу.
Масакрирано Грибоједовљево тело су изнели из зграде и показали га целом граду. Оно је одузето тек после директне шахове наредбе.
Масакр у Техерану преживео је само секретар амбасаде Иван Маљцев – он је успео да се сакрије. У том нападу је погинуло и 19 Персијанаца.
Одговор Русије
Сергеј Винокуров/Филмска компанија „Аурора“, 2010.
Дипломатски скандал између двеју држава свакако би довео до рата у неким другим околностима, али не 1829. године када се Русија заглибила у исцрпљујућем рату против Османлијског царства и није могла себи да приушти још један рат са неком другом државом.
Шах је послао свог унука Хозрева Мирзу цару Николају I са писменим извињењем и огромним дијамантом из своје ризнице који се данас третира као једна од највећих националиних драгоцености Русије.
Руски владар је прихватио шахово извињење и рекао: „Ја одбацујем у вечни заборав овај злосрећни инцидент у Техерану“. На крају су Персијанци постигли оно што су хтели. Убили су Јакуба Макарјана Мирзу, а наредбом руског цара Николаја I репарација је смањена и рок њене исплате продужен је за пет година.