Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

Олег Пороховњиков/TASS
У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у више наврата су спасли Русију (а понекад и цео свет) од катастрофалних последица.

1. Амбасада Русије у Техерану (1829)

Сцена из филма „Смрт Вaзир-Мухтара“.

Када је гомила револтираних Перисијанаца побила руске дипломате у Техерану сви су били убеђени да је рат између Русије и Персије неизбежан. Проблем је био у томе што је Руска империја у том тренутку већ ратовала против Отоманског царства и није могла истовремено да се бори на два фронта.

Јавност у Персији била је револтирана због Туркманчајског споразума (1828) којим је завршен Руско-персијски рат (1826-1828) и којим је Персија увучена у дуготрајну економску и политичку кризу – морала је да уступи Русији огромну територију и да плати велику ратну одштету.

Револт народа је био толико велики да је већ 11. фебруара 1829. године гомила гневних Персијанаца продрла у руску амбасаду у Техерану и побила тридесетак дипломата и козака из обезбеђења. Међу жртвама је био познати руски песник Александар Грибоједов.

Па ипак, две земље нису заратиле јер ниједна није била спремна за рат. Персија је послала емисара руском цару са оправдањима и поклонима које је цар Николај I радо примио.

2. Инцидент у Панџдеху (1885)

Битка код Панџдеха (Битка код Кушке).

„Велика игра“, односно конфронтација између руске и британске империје у борби за геополитичку доминацију у Централној Азији, није била праћена великим сукобима двеју суперсила. Само их је инцидент у Панџдеху довео на ивицу отвореног рата.

Наиме, руске трупе су 1885. године ушле на територију Панџдешког насеља Емирата Авганистан, који је тада био под протекторатом Велике Британије. Британци су били веома забринути продором Русије у зону својих интереса па су подстакли авганистанског емира да силом протера Русе.

Битка је завршена надмоћном победом Руса. Британци су били спремни да сами зарате са Русијом, али су их руске дипломате убедиле да ће Руска империја зауставити своју даљу експанзију у овом региону.

3. Инцидент на Догер Бенку (1905)

Разарач „Кнез Суворов“ који је учествовао у конфликту.

Судбоносни рат Русије против Јапана могао је бити још гори јер је Велика Британија била спремна да уђе у рат на страни Јапанаца.

Разлог је био тај што је руска морска ескадра напустила Балтичко море и упутила се на Далеки исток и том приликом готово да је заратила са Енглезима.

Близу енглеске обале руски ратни бродови су отворили ватру на тамошње рибарске бродове јер их ноћу у магли нису могли добро осмотрити и мислили су да је то јапанска флота. Погинуло је неколико рибара и потопљен је један рибарски брод.

Револтирани Енглези су рекли за Русе да је то „флота лудака“ и почели су да се спремају за рат. Срећом, Руси су платили компензацију рибарима тако да се инцидент завршио мирно, без даље ескалације.

4. Кубанска ракетна криза (1962)

Амерички патролни авион P2V „Нептун“ лети изнад совјетског теретног брода за време Кубанске ракетне кризе, 1962.

Ова криза умало није увукла две суперсиле у нуклеарни рат. Хладни рат је могао прећи у врућу фазу када су Американци 1961. разместили у Турској балистичке ракете „Jupiter“. Оне су имале могућност да стигну до Москве, тако да су их Совјети оценили као велику опасност.

Совјетски Савез није одуговлачио са одговором – убрзо је на Куби (новој савезници, где је владала комунистичка идеологија) разместио преко 50.000 војника и нуклерано оружје. Острво је одмах блокирала ратна морнарица САД.

Само је тесна сарадња Никите Хрушчова са Џоном Кенедијем у октобру 1962. године спречила нуклеарни конфликт. Совјети су повукли своје нуклеарне ракете са Кубе, а САД су скинуле блокаду и повукле ракете „Jupiter“ из Турске.

5. Совјетско-кинески погранични конфликт (1969)

Совјетско-кинески погранични конфликт 1969. године. Одред кинеских војника покушава да се пробије на острво Дамански на територији СССР-а.

Овај погранични конфликт око мајушног острва Дамански (Џенбао) на реци Усури (који је припадао СССР-у, али је Кина то оспоравала) могао је изазвати директан ратни сукоб двеју највећих социјалистичких земаља на свету. Велика је срећа што погранични сукоб ипак није прерастао у отворени рат великих размера.

Током две недеље у марту 1969. године совјетски граничари и припадници армије борили су се против бројнијих јединица Кинеске народноослободилачке армије. Дошло је до тога да су чак примењени тајни вишецевни бацачи ракета БМ-21 „Град“ који су буквално сравнили са земљом неколико кинеских водова.

Совјети су изгубили 58 људи. Кинески губици нису обелодањени, али се процењује да је погинуло преко 600 кинеских војника. Кина није желела да настави конфликт. Острво Дамански је проглашено ничијом територијом, и такав статус је имало све до 1991. године када је дато Кини.

6. Лажна нуклеарна узбуна у Совјетском Савезу (1983)

Станислав Петров у војној униформи 1999.

Судбина целог света била је 26. септембра 1983. године у рукама једног човека.

Совјетски систем за рано откривање нуклеарног напада на тајној бази „Серпухов-15“ близу Москве детектовао је лансирање неколико америчких интерконтиненталних балистичких ракета.

Совјетски нуклеарни контранапад, а заједно са њим и почетак Трећег светског рата у потпуности је зависио од одлуке једног човека – потпуковника Станислава Петрова. Он је тада био дежурни официр у бази „Серпухов-15“. Имао је на располагању само неколико минута да анализира све доступне информације и донесе исправну одлуку.

Срећом, све се завршило тако што је Петров саопштио Москви да је у питању лажна узбуна. Тако је избегнут гарантовани нуклеарни Армагедон.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“