Благо пронађено у Москви: Пет најдрагоценијих збирки

Доста често се дешавало да у Москви буде пронађено право благо, тј. ризница ретких украса и хиљада драгоцених средњевековних металних новчића. Понекад је чак могуће реконструисати драматичне околности у којима је то благо настало, као и историјске догађаје у вези са којима је било скривено или закопано.

1. Велико благо Кремља

Изложба „Благо Кремља“. Изложбена сала Успенског звоника Московског кремља. Накит Великог кремаљског блага, пронађеног 1988. близу Спаске куле. Предмети су направљени у Русији у 12. и почетком 13. века. Скривен је 1238. године за време најезде кана Батија на Москву.

У Кремљу је више пута пронађено скривено благо. Највећа ризница је пронађена 1988. године. Садржала је 300 предмета међу којима је било много сребрних полуга и накита који потиче из 13 века.

Ту је било ретких украса произведених у Русији и у Скандинавији и Персији. Претпоставља се да је благо припадало московском кнезу и да је сакривено 1238. године када су Монголи опколили Москву. Град је пао у њихове руке и опустошен је, као и цела средњовековна Русија која је тада изгубила суверенитет и наредних пар векова била под монголским јармом.

У ризници је било доста прстења, попут једног златног прстена са натписом на арапском језику: „Слава, успех, моћ и срећа ономе који ово поседује“.

Благо је пронађено у земљи на дубини од 5 метара, а дрвени сандук у коме се првобитно налазило после 750 година је претворен у обичну прашину. Проналазак има историјски значај јер сведочи да је Москва средином 13. века била центар политичког живота средњовековне Русије и играла важну улогу у међународној трговини.

2. Ипатјевско благо

Врч и његов садржај – новчићи из доба кнеза Василија III (пре 1612) на експозицији изложбе „Нове ризнице Кремља“ одржаној у Звонику на Саборном тргу Московског кремља. Благо 17. века је пронађено у центру Москве за време грађевинских радова.

Ово благо је пронађено скоро 30 година пре оног у Кремљу. То је била огромна количина шпанског сребрног новца у плитком бакарном ћупу. У 16. и 17. веку је исковано 3.398 пијастара углавном на шпанској територији Мексика, Боливије и Колумбије.

Сребро је било тешко преко 70 кг, а скривено је почетком 17. века. Пронађено је када се градила Ипатијевска улица у центру града. Историчари не могу са сигурношћу да кажу каква је била намена овог сребра. Вероватно је било планирано да се претопи и да се од њега искују руски сребрњаци.

3. Арапско благо

Храм Христа Спаситеља у Москви.

Арапски дирхами из 9. века пронађени су током 1830-их за време изградње првобитног Храма Христа Спаситеља. Сматра се да су ови арапски новчићи били први новац који је коришћен у средњевековној Русији. У Москви и Подмосковљу је било најмање 15 сличних проналазака.

Москва није ни постојала када је ово благо закопано и зато појединци сматрају да су трговци сакрили дирхаме на падини брда за случај да их нападну разбојници.

4. Скоро 100.000 новчића

Западноевропски и руски сребрњаци из 16. и 17. века пронађени 1996. године у рејону Гостиниј Двор.

Велико благо је пронађено 1996. године у центру Москве, само неколико стотина метара од Кремља. Ту је било преко 300 западноевропских новчића и 95.000 руских сребрњака. У то време је Државни историјски музеј поседовао само 70.000 новчића руске производње.

Најстарији новчић из ове ризнице потиче из средине 16. века, из доба Ивана Грозног. Сматра се да је власник сакрио новчић испод своје дрвене куће која је касније потпуно изгорела у пожару.

5. Довољно сребрњака да се сагради цело имање

Још један „ковчег“ са закопаним благом пронађен је 2015. године за време изградње новог парка „Зарјадје“. Тада су радници пронашли 43.000 сребрњака који су тежили 20 кг.

И овај новац је искован приближно у време Ивана Грозног, али је закопан почетком 17. века у такозвано „Смутно доба“, тј. у доба унутрашњих потреса у руском друштву и стране интервенције у Русији.

У том тренутку су ови сребрњаци вредели око 350-380 рубаља што је било довољно да се сагради богато имање у Москви. Генерално гледано, благо пронађено у Москви већином је било сакривано у 15. и 16. веку када је политичка ситуација била доста нестабилна и људи су били забринути за своју будућност.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“