Изложба „Благо Кремља“. Изложбена сала Успенског звоника Московског кремља. Накит Великог кремаљског блага, пронађеног 1988. близу Спаске куле. Предмети су направљени у Русији у 12. и почетком 13. века. Скривен је 1238. године за време најезде кана Батија на Москву.
Дмитриј Коробејников/SputnikУ Кремљу је више пута пронађено скривено благо. Највећа ризница је пронађена 1988. године. Садржала је 300 предмета међу којима је било много сребрних полуга и накита који потиче из 13 века.
Ту је било ретких украса произведених у Русији и у Скандинавији и Персији. Претпоставља се да је благо припадало московском кнезу и да је сакривено 1238. године када су Монголи опколили Москву. Град је пао у њихове руке и опустошен је, као и цела средњовековна Русија која је тада изгубила суверенитет и наредних пар векова била под монголским јармом.
У ризници је било доста прстења, попут једног златног прстена са натписом на арапском језику: „Слава, успех, моћ и срећа ономе који ово поседује“.
Благо је пронађено у земљи на дубини од 5 метара, а дрвени сандук у коме се првобитно налазило после 750 година је претворен у обичну прашину. Проналазак има историјски значај јер сведочи да је Москва средином 13. века била центар политичког живота средњовековне Русије и играла важну улогу у међународној трговини.
Врч и његов садржај – новчићи из доба кнеза Василија III (пре 1612) на експозицији изложбе „Нове ризнице Кремља“ одржаној у Звонику на Саборном тргу Московског кремља. Благо 17. века је пронађено у центру Москве за време грађевинских радова.
Владимир Вјаткин/SputnikОво благо је пронађено скоро 30 година пре оног у Кремљу. То је била огромна количина шпанског сребрног новца у плитком бакарном ћупу. У 16. и 17. веку је исковано 3.398 пијастара углавном на шпанској територији Мексика, Боливије и Колумбије.
Сребро је било тешко преко 70 кг, а скривено је почетком 17. века. Пронађено је када се градила Ипатијевска улица у центру града. Историчари не могу са сигурношћу да кажу каква је била намена овог сребра. Вероватно је било планирано да се претопи и да се од њега искују руски сребрњаци.
Храм Христа Спаситеља у Москви.
Archive photoАрапски дирхами из 9. века пронађени су током 1830-их за време изградње првобитног Храма Христа Спаситеља. Сматра се да су ови арапски новчићи били први новац који је коришћен у средњевековној Русији. У Москви и Подмосковљу је било најмање 15 сличних проналазака.
Москва није ни постојала када је ово благо закопано и зато појединци сматрају да су трговци сакрили дирхаме на падини брда за случај да их нападну разбојници.
Западноевропски и руски сребрњаци из 16. и 17. века пронађени 1996. године у рејону Гостиниј Двор.
Људмила Пахомова/TASSВелико благо је пронађено 1996. године у центру Москве, само неколико стотина метара од Кремља. Ту је било преко 300 западноевропских новчића и 95.000 руских сребрњака. У то време је Државни историјски музеј поседовао само 70.000 новчића руске производње.
Најстарији новчић из ове ризнице потиче из средине 16. века, из доба Ивана Грозног. Сматра се да је власник сакрио новчић испод своје дрвене куће која је касније потпуно изгорела у пожару.
Још један „ковчег“ са закопаним благом пронађен је 2015. године за време изградње новог парка „Зарјадје“. Тада су радници пронашли 43.000 сребрњака који су тежили 20 кг.
И овај новац је искован приближно у време Ивана Грозног, али је закопан почетком 17. века у такозвано „Смутно доба“, тј. у доба унутрашњих потреса у руском друштву и стране интервенције у Русији.
У том тренутку су ови сребрњаци вредели око 350-380 рубаља што је било довољно да се сагради богато имање у Москви. Генерално гледано, благо пронађено у Москви већином је било сакривано у 15. и 16. веку када је политичка ситуација била доста нестабилна и људи су били забринути за своју будућност.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
