Зашто су Совјети по сваку цену морали да заплене амерички „Стингер“ у Авганистану?

Муџахедин нишани из „Стингера“ у авион који пролеће близу истуреног положаја совјетских трупа на планини Сафедкох, 10. фебруар 1988. Авганистан.

Муџахедин нишани из „Стингера“ у авион који пролеће близу истуреног положаја совјетских трупа на планини Сафедкох, 10. фебруар 1988. Авганистан.

Getty Images
Када се рат у Авганистану ближио крају Вашингтон је учинио корак који је Совјете коштао многих људских живота – опремио је муџахедине преносним противваздухопловним ракетним системима „Стингер“. Тако је Совјетски Савез изгубио доминацију у ваздуху и био принуђен да по сваку цену заплени примерак овог америчког оружја како би се могао одбранити од њега.

Русија обележава 30 година од повлачења совјетских трупа из Авганистана. С времена на време се могу чути тврдње да је управо достављање „Стингера“ у Авганистан приморало Совјете на повлачење.

Средином 1980-их авганистански муџахедини су се нашли у тешкој ситуацији. Борили су се против регуларних трупа совјетске армије и јединица лојалних влади у Кабулу које је подржавао СССР. У тој борби су имали подршку Пакистана и САД. „У априлу 1986. године су вођене тешке борбе дуж границе са Пакистаном... Користио сам сва расположива средства да издејствујем оно што сам тражио [снабдевање муџахедина „Стингерима“]… Поткрепио сам своје аргументе мишљењем америчких аналитичара који су рекли да муџахедини неће наставити са борбом јер су толико измучени да млади нараштаји не желе да се придруже Џихаду“, писао је Мухамед Јусуф, високи официр Пакистанске обавештајне службе. На крају су Американци ипак послали муџахединима оружје како би подстакли њихове напоре да свргну режим који је подржавала Москва.

Моћно оружје

Регановој администрацији није било лако да донесе одлуку о пружању подршке џихадистима, јер Американци нису желели да СССР или Иран дођу у посед њихових војних технологија. Ако би Совјети запленили ракету америчке производње то би био доказ да Вашингтон подржава муџахедине најсавременијим оружјем. Сличног става се придржавао и Пакистан. Па ипак, САД су 1986. године одобриле да се муслиманским герилцима достави 250 преносних лансера „Стингер“ и 1.000 ракета.

Остаци авганистанског транспортног авиона обореног ракетом „Стингер“. У авиону је било 40 људи – сви су погинули.

„Стингери“ су лако и моћно оружје којим се једноставно рукује. Потребно је само 30 секунди да се ракета стави у лансер. Када се пројектил веже за циљ веома тешко га је избећи помоћу топлотних мамаца, тако да је „Стингер“ врло ефикасан у борби против борбених авиона.

Судећи по саопштењима, ови преносни системи су у Авганистану први пут примењени 25. септембра 1986. Група од 35 муџахедина тада је оборила два ударна хеликоптера Ми-24 (према тврдњама совјетске армије) када су се спуштали на аеродром Џалалабад. Прича се да су џихадисти поклонили тада америчком председнику Роналду Регану остатке ракете коју су испалили у том нападу.

Према Јусуфовим речима, вест о новом оружју и његовој разорној моћи еуфорично је дочекана међу герилцима, али је зато совјетска команда била крајње забринута. Совјети су у новембру 1986. изгубили четири јуришника Су-25, а годину дана касније читаву ескадрилу. Поред тога, оборено је много совјетскх хеликоптера.

Промена тактике

После тих губитака џалалабадски аеродром је био месец дана затворен, а када је отворен уведена су строжа правила лета. „Морали смо из корена да променимо тактику. Летелице ратног ваздухопловства су морале да лете на већој висини, од најмање 5.000 метара“, објаснио је војни експерт Михаил Ходарјонок.

Муџахедин држи „Стингер“, 15. март 1989, Џалалабад, Авганистан.

Поред тога, авионима и хеликоптерима није било дозвољено атерирање са дугачком трајекторијом. Приликом узлетања и слетања пратили су их хеликоптери који су избацивали топлотне мамце како би ови одвукли за собом сваку ракету, ако би била однекуд испаљена. Сви летови теретних авиона обављани су искључиво ноћу.

Звање Хероја за заплењени „Стингер“

Да би се борили против нових ракета совјетски инжењери су морали да их проуче изблиза и због тога је почео лов на „Стингере“. Свакоме ко заплени ово оружје обећана је највећа совјетска награда – звање Хероја Совјетског Савеза.

Совјетске специјалне службе успеле су да заплене укупно осам комплета овог оружја.

Совјетски специјалци су месецима тражили „Стингере“, али су у почетку проналазили само фрагменте. У јануару 1987. извиђачки одред је приметио групу наоружаних људи на три мотоцикла. „Кад су они угледали наше хеликоптере зауставили су се и отворили ватру на нас. Испалили су две ракете. Пилоти су маневрисали и успешно атерирали... Хеликоптери Ми-24 су нас покривали одозго, а ми смо одмах после атерирања искочили из хеликоптера и упустили се у борбу“, сећа се поручник Владимир Ковтун. Он и још четворица војника су савладали муџахедине захваљујући подршци из ваздуха. После окршаја су претресли непријатеље и пронашли „Стингер“ са техничком документацијом. Годинама се сматрало да је тада Советски Савез први пут дошао у посед лансера ракета.

„Стингери“ и совјетско повлачење

Пре пар година је још једна група бивших совјетских војника, на чијем челу је био поручник Игор Рјумцев, саопштила да су они први запленили „Стингер“ крајем 1986. Совјетске специјалне службе успеле су да заплене укупно осам комплета овог оружја. У оно време, међутим, нико није добио звање Хероја Совјетског Савеза. Правда је задовољена тек на 30. годишњицу повлачења совјетских трупа. Ковтун је добио звање Хероја Русије за храброст и одважност током конфликта у Авганистану.

Излазак совјетских трупа из Авганистана окончан је 15. фебруара 1989.

Проучивши америчке ракете ваздухопловни конструктори су модификовали совјетске јуришнике Су-25 и побољшали њихове одбрамбене карактеристике за борбу против ове напасти. Захваљујући тим мерама Совјетски Савез више није трпео велике губитке.

Треба ипак знати да испорука „Стингера“ није приморала СССР да повуче трупе из Авганистана, као што понекад тврде појединци. Ту одлуку је Москва донела много раније.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“