Зашто је Троцки погубио хероја који је 1918. спасао совјетску флоту?

Getty Images, Tyne & Wear Archives & Museums/Flickr, Public domain
Бољшевички терор често није правио разлику између „наших“ и „њихових“, него је убијао и једне и друге. Једна од таквих жртава био је капетан Алексеј Шчастни, који је спасао целу Балтичку флоту од Немаца.

У рану зору 11. априла 1918. године императорска немачка флота се приближавала Хелсингфорсу (данас Хелсинки) са циљем да се умеша у фински грађански рат и сатре комунистичке снаге. То, међутим, није био једини њен циљ.

Совјетска Балтичка флота је била укотвљена у финској престоници и као неутрална страна у том конфликту спремала се за повратак кући. Немачке власти су имале амбициозан план да заплене руске ратне бродове који су у том тренутку били лак плен.

Алексеј Михајлович Шчастни

Међутим, тај план је осујећен сјајном руском операцијом, тако да су немачки официри стигли да виде само силуете последњих руских бродова на хоризонту. Плен је умакао Немцима „испред носа“, а за то је био заслужан капетан Балтичке флоте Алексеј Шчастни. Он је успео да организује одважну и тешку евакуацију неколико стотина ратних бродова кроз залеђени Фински залив и њихово пребацивање на руску војнопоморску базу у Кронштату.

У леденој замци

Почетком 1918. године руска Балтичка флота била је бледа сенка некадашње славне флоте. По завршетку Првог светског рата и у хаосу револуције у њој је владала лоша дисциплина и није било борбеног духа. Поред тога, морнари се нису потчињавали официрима и односи међу њима су били веома напети.

Нова независна Финска више није била део Русије тако да су руске трупе, а међу њима и Балтичка флота, морале да напусте ову земљу. Морнари су само чекали да се отопи лед у Финском заливу.

Зима је те 1918. била веома хладна тако да је пловидба кроз залив практично била обустављена. Капетан Шчастни је имао на располагању неколико ледоломаца тако да би дозволио кретање бродова само у екстремним околностима.

Заседање на мировној конференцији где је потписан Брест-Литовски мир између Совјетске Русије са једне стране и Централних сила – Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске – са друге. 3. март 1918 (из Централног државног филмског и фотографског архива докумената СССР-а). Репродукција,

Екстремне околности су настале када су Руси 3. марта потписали са Немцима мировни споразум у Брест-Литовску, па су Немци тежили да искористе слабост Русије и заплене целу Балтичку флоту.

Немачки напад

Немачке власти су хтеле да једним ударцем убију две муве. У Финској је беснео грађански рат између „црвених“ и „белих“, и док је Русија прогласила своју неутралност (бар званично), Немачка је планирала да се отворено умеша у конфликт и прошири свој утицај у региону.

Немци су понудили своју помоћ финском „белом“ покрету коју је овај радо прихватио, тако да се 5. марта императорска флота приближила Оландским острвима, која су послужила Немцима као главна база приликом интервенције у Финској.

Немачки војници у Хелсинкију.

Током наредних недеља немачке трупе су биле све ближе руској флоти: 3. априла су окупирале полуострво Ханко на југу Финске, а 7. априла су ушле у град Ловиса, око 80 км од Хелсингфорса.

Немци су били убеђени да ће се руска флота наћи у замци и неће стићи да отплови у Кронштат. Неколико стотина укотвљених ратних бродова био је лак, беспомоћан и привлачан плен.

Бољшевички лидери су препоручили Шчастном две варијанте – да врати флоту кући или да је дигне у ваздух. Друга варијанта је била далеко једноставнија, али је капетан одлучио да спасе бродове.

„Ледена пловидба“

Није било лако организовати и мотивисати морнаре клонуле духом, али је Шчастни постигао немогуће – убедио је своје официре да дејствују брзо и ефикасно, иако је времена било мало.

Ледоломац „Јермак“.

Капетан је схватио да није могуће одједном евакуисати све бродове па је одлучио да подели евакуацију на три фазе. Прва фаза је изведена почетком марта када је Фински залив још увек био замрзнут.

Први одред бродова напустио је Хелсингфорс 12. матра. Ледоломци су уз велике потешкоће разбили лед и направили узак пролаз за десетине других бродова. Посебну важност је имало шест руских оклопних ратних бродова, и зато су они први напустили Фински залив.

Механичар о коме нема других историјских података осим да се звао Г. Трусов и служио у подморници „Тур“, записао је са каквим је потешкоћама ледоломац „Јермак“ чистио пут за друге бродове: „Дебео слој леда тешко се ломио под притиском морског горостаса. Брод се повремено заустављао, враћао и из залета моћним ударцима разбијао нагомилани лед“.

Током лета би таква пловидба трајала седам часова, а у рано пролеће су бродови пловили скоро недељу дана. Први ратни брод је упловио у Кронштат 17. марта.

Други одред бродова испловио је из Хелсингфорса 4. априла, а само три дана касније морала је да исплови и трећа група јер су се немачке трупе и ратни бродови већ опасно приближили граду.

Ледени поход бродова Балтичке флоте, Март - април 1918.

Капетан Шчастни је међу последњима напустио Хелсигфорс 11. априла, а Немци су већ наредног дана заузели град. Немачки официри су, међутим, могли само погледом да испрате руске бродове који су им умакли у последњи час.

Ескадрила британских подморница је на Балтику учествовала у Великом рату заједно са Русима, и такође је била стационирана у Хелсигфорсу. Подморнице нису могле да отплове у Енглеску нити у бољшевичку Русију. Не желећи да се предају непријатељу Енглези су потопили своје подморнице у заливу и отпутовали у Лондон како су знали и умели.

„Захвалност“ Троцког

Последњи ратни бродови Балтичке флоте упловили су у Кронштат 20. априла. Шчастни није изгубио ниједан ратни брод – вратио је свих 236 бродова међу којима је било шест оклопних ратних бродова, пет крстарица, 59 разарача и 12 подморница. Остало је само неколико мање битних бродова.

Лав Троцки

Капетан Шчастни је слављен као „црвени адмирал“ и „спасилац флоте“. Био је херој, али га нису сви тако дожиљавали.

Капетанова популарност је била толико велика да му је позавидео Лав Троцки, а он је тада командовао совјетском армијом и флотом. Поред тога, Шчастни и Троцки нису лако налазили заједнички језик и расправљали су се по сваком питању. На крају је Троцки одлучио да уништи чувеног капетана и прогласио га је за „врло важног злочинца“.

Захваљујући интригама Лава Троцког капетан Шчастни је оптужен за контрареволуционарну делатност. „Шчастни је херојским поступком подигао сопствену популарност коју је хтео касније да искористи против совјетских власти“, пише у оптужби.

Апсурдност такве оптужбе је била очигледна, али је власт Троцког одиграла одлучујућу улогу тако да је командант Балтичке флоте стрељан 22. јуна 1918. Његова улога у „Леденој пловидби“ потпуно је избрисана из совјетске историографије.

Пре стрељања је капетан Шчастни рекао: „Троцки ме је осудио на смрт због две ствари: прво, зато што сам спасао флоту у немогућим условима, и друго, јер је знао да сам популаран међу морнарима и плашио се тога“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“