Зашто су совјетски авиони бомбардовали неутрални Стокхолм 1944. године?

Швеђани су 22. фебруара 1944. имали утисак да се налазе у жаришту рата. Непознати авиони су бомбардовали Стокхолм и градић Стренгнес.

Неутрална Шведска, која скоро 150 година није отворено учествовала ни у једном оружаном конфликту, била је у шоку. Шрапнели су идентификовани и испоставило се да су совјетски. Поставило се питање да ли је то била грешка или је управо почела инвазија Совјетског Савеза на Шведску.

Бомбардовање

Шведска противваздухопловна одбрана је била потпуно беспомоћна када су се мрачне зимске вечери у 20 часова на небу изнад Стокхолма појавила четири непозната страна бомбардера. Авиони су нестали у тами, а Швеђани их без ноћне радарске опреме нису могли пратити.

Позориште на отвореном после бомбардовања, 22. фебруар 1944.

Public Domain

Само један противваздухопловни положај у централном делу Стокхолма је уочио авион на радару, али док је посада покушала да схвати о чему се ради и да ли треба отварати ватру авион је већ нестао.

Бомбе су почеле да падају на разне делове овог града, први пут у историји шведске престонице. Једна од њих тешка 100 килограма уништила је ново позориште под отвореним небом и оставила огроман кратер дубок три и широк пет метара. Поред Стокхолма је нападнут и градић Стренгнес, који се налази неколико километара западно од главног града Шведске.

Public Domain

Последње бомбе су експлодирале у један сат ноћу, а онда су тајанствени бомбардери одлетели у правцу Балтичког мора. Срећом, нико није погинуо. Само два шведска војника су повређена.

Непризната грешка

Анализа парчади са ћириличним натписима је показала да су Стокхолм бомбардовали совјетски авиони. Убрзо се испоставило да није постојала претња од совјетске инвазије, али се и данас поставља питање са којим циљем је извршен овај напад.

Совјетска авијација је у фебруару 1944. године масовно бомбардовала Финску. Посебно су интензивни били напади на Хелсинки, Турку и Котке, али су бомбардери стигли и до Маријехамна на Оландским острвима, што је већ врло близу Шведске.

Бомбе падају на Стокхолм први пут у историји. Заменик шефа рејона Седермалм са шрапнелом дугим 1 метар.

Public Domain

Због тога су Швеђани извели закључак да је напад на Стокхолм био грешка и да су совјетски бомбардери једноставно залутали у тој тамној зимској ноћи. Сличних инцидената је било и раније. На пример, совјетски авиони су 1940. године, за време Зимског рата, случајно бомбардовали Пајалу на северу Шведске. Уосталом, није само СССР правио такве грешке. Британска авијација је грешком бомбардовала Малме (1940) и Лунд (1943).

Швеђани су затражили објашњење али су Совјети изричито негирали било какав напад на шведску територију, чак и напад који би био изведен грешком. „Ваздушни напад на Стокхолм је по свему судећи била провокација немачког или финског ратног ваздухопловства“, додале су совјетске дипломате.

Шведска је званично објаснила овај догађај као грешку у навигацији авиона ратног ваздухопловства СССР-а. Шведско руководство је било револтирано тиме што СССР није желео да призна своју кривицу, за разлику од Енглеза који су се извинили.

Могући узроци

Нису сви поверовали званичној верзији. Изнета је претпоставка да је совјетски напад био упозорење Шведској и порука да не указује помоћ Финској и не шаље тамо своје добровољце, као што је учинила током Зимског рата.

Фебруар, 1944.

Getty Images

Официр шведске обавештајне службе Торе Форсберг био је уверен да су Совјети напали Стокхолм како би приморали Швеђане да ослободе совјетског шпијуна Василија Сидоренка. Сидоренко је ухапшен 1942. због шпијунаже, делимично у вези са размештањем тенковске дивизије у Стренгнесу који је две године касније неочекивано постао мета совјетског напада (Борис Григорјев, Торе Форсберг. „Шпијун Јемељан“, Стокхолм, 2006).

Швеђани су осудили Сидоренка на 12 година затвора и одбили све захтеве СССР-а да га ослободе. „Ви сте пустили Сидоренка да умре од глади и малтретирања. Слободни Сидоренко је оно што ми захтевамо на првом месту“, изјавио је совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов представнику шведске дипломатије Вилхелму Асарсону (Вилхелм Асарсон, „У Стаљиновој сенци“, 1963).

Последице бомбардовања.

Public Domain-

Швеђани су такође алудирали на то да је шеф совјетске државне безбедности и тајне полиције Лаврентиј Берија лично био заинтересован за Сидоренков случај.

Ако је совјетски напад имао такве циљеве, може се рећи да их је постигао. Шведска није пружила помоћ Финској, а Василиј Сидоренко је пуштен четири дана након бомбардовања Стокхолма.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!