Пет далеких и егзотичних крајева који замало нису постали руске колоније

Getty Images
Можда је тешко поверовати, али сунцем окупане обале Тобага и Хаитија могле су бити руске...

1. Тобаго

Ово Карипско острво могло је бити део руских колонија с обзиром да је некада било колонија Курландије, војводства које се од 16. до 18. века налазило на обали Балтичког мора. Војвода ове мале земље, Јакоб Кетлер, основао је неколико колонија у Африци и на Карибима, од којих је једна била и Тобаго.

„Тобаго” Ромејна де Хогеа, Амстердам 1677.

У 18. веку Курландија је постала део Руског царства (1795). Њене колоније би такође припале Русији да их 1661. године већ није преузела Британска империја, након што их је курландски војвода дао у залог приликом узимању зајма од Лондона. Царица Катарина II наводно је покушала да се домогне Тобага крајем 18. века, позивајући се на везе са Курландијом, али њен труд је био узалудан.

2. Калифорнија

Руске области у Америци нису се ограничавале само на Аљаску, која је касније (1867) продата САД. Русија је имала земљу и у Калифорнији. Форт Рос је био утврђење које је Руска америчка компанија основала на западној обали Северне Америке у данашњем округу Сонома. Функционисало је нешто мање од 30 година (од 1812. до 1841. године) као пољопривредно насеље за снабдевање руске Аљаске. 1836. године у Форт Росу је живело 260 становника.

Форт Рос у заливу Бодега, 1828.

Шпанија и Мексико нису били задовољни руским присуством у Калифорнији, али су одлучили да Русе не истерују силом. Такође није било озбиљних сукоба између Руског царства и локалних Индијанаца у Калифорнији. Забележено је да су ове две етничке групе живеле у приличном миру. Крајем 30-их година 19. века Руска америчка компанија пронашле је нове начине да за Аљаску обезбеди храну, тако да није било потребно да задржи Форт Рос. Територија је продата америчком бизнисмену Џону Сатеру за скоро 20 000 долара, од чега је део исплаћен у злату. 

Један запослени Руске америчке компаније Дмитриј Завалишин посетио је Форт Рос и о томе поднео извештај компанији и цару Александру I. Он је предложио да се руска територија у Калифорнији прошири како би присуство Русије било снажније и економски исплативије.  Његова замисао је била да се преко Атлантика пошаљу руски кметови да обрађују нову земљу и да им се заузврат да слобода.

3. Хаити

Власти су одбациле Завалишинов план да се Форт Рос прошири, али он није одустао и предложио је да се руска колонија оснује на Хаитију. Сковао је план са бившим француским генералом Жаком Бојеом, који је у Русији остао након што је заробљен за време Наполеоновог похода 1812. године. Он је пре тога служио на Хаитију, који је до побуне 1804. године био француска колонија.

Група Хаићана, око 1890.

Предлог Завалишина и Бојеа привукао је пажњу Руске америчке компаније, која је планирала да 1826. године на Хаити пошаље експедицију. Требало је да експедицију предводе двојица њених иницијатора, али руска политика је пројекат стопирала пре него што је и почео. У децембру 1825. године руска аристократија је подигла устанак против цара. Побуна је угушена, а Завалишин ухапшен због његових наводних веза са побуњеницима. Протеран је у Сибир на скоро 40 година и план о Хаитију је заувек пропао.

4. Хаваји

Руска америчка компанија такође је склопила договор са племенским поглавицом Кауаија, четвртог острва по величини међу Хавајским острвима. Поглавица је пристао да територију преда под неку врсту руског протектората и од 1816. до 1817. Руси су на острву подигли четири утврђења. Два утврђења су добила име по руском цару Александру I и његовој жени Јелисавети, а тамошња река названа је по руској реци Дон. 

Поглед на Јелисаветино утврђење (Кауаи, Хаваји) из птичије перспективе. Реконструкцију су извршили Александар Молодин и Петер Р. Милс, 2015.

Међутим, власти у Санкт Петербургу нису биле одушевљене новом територијом и руско министарство спољних послова је одбило захтев Руске америчке компаније да преузме острво. „Руски цар сматра да преузимање ове територије неће донети никакву значајну добит Русији, док јој, са друге стране, може донети извесне проблеме.” Сматра се да је став руског цара био заснован на жељи да одржи добре односе са Британцима и Американцима, који су такође били заинтересовани за ове области.

5. Сомалија

Руси су такође желели део Африке, иако ову жељу њихове власти нису подржавале. 1888. године група руских козака покушала је да заузме део Француске Сомалије. 150 козака под командом Николаја Ашинова, који је био познат као авантуриста, стигло је у Сомалију из Одесе и своје седиште поставило на месту старе египатске тврђаве. Територија која је проглашена руском заузимала је 50 x 100 километара и добила је име „Нова Москва”.

Руска тврђава у Сагалу, Џибути

С обзиром да су Русија и Француска у то време биле савезнице, Ашиновљев потез је изненадио локалне француске колонијалне власти, које су чекале упутства из Париза. Париз је, са своје стране, са Санкт Петербургом договарао шта да се ради са Ашиновљевим људима. Русија није подржала Ашиновљев подухват и одобрила је француску операцију против козака. Французи су напали тврђаву, заробили Русе и послали их кући, док је Ашинов добио три године прогонства. Он је, међутим, био упоран и наставио је да убеђује цара да заузме неку територију у Африци, али узалуд.

Више о „Новој Москви“: Невероватна прича о пропалој руској колонији у Африци

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“