Пет великих побуна које умало нису срушиле Руску царевину

„17. октобар 1905. године“ , И. Ј. Рјепин, 1907.

„17. октобар 1905. године“ , И. Ј. Рјепин, 1907.

Руски музеј
Револуција 1917. године је збрисала Руску империју са карте света, али је и пре тога било великих народних буна и устанака који су пољуљали темеље државе и подстакли њене власти да дејствују без милости.

1. Устанак Стењке Разина (1667-1671)

Василиј Суриков, „Степан Разин“, 1907, уље на платну.

Једна од највећих побуна у историји Русије била је „сељачка буна“ Стењке Разина. Изазвана је јачањем кметства у руској држави, а такође исцрпљеношћу земље после дугих ратова са Пољском и Шведском.

Донски козак Степан Разин успео је да уједини под својом заставом хиљаде сељака и козака, незадовољних тиме што племство гази њихова права. Тако су племићи постали главна мета побуњеника. Где год су Разинови одреди ушли у неки град, уследио би крвави обрачун са племством.

Разин је кренуо са југа Русије у правцу Москве заузимајући један град за другим и ширећи своју армију. Нудио је слободу сваком сељаку који му се придружи.

Међутим, у бици код Симбирска 1670. године побуњеничка армија је потучена до ногу, а њен предводник је убрзо ухваћен.

Разин је погубљен одсецањем удова и главе. Хиљаде његових следбеника су погубљене тако брутално, да су сведоци ових догађаја били крајње потресени тим призорима.

2. Пугачовљев устанак (1773-1775)

Василиј Перов, „Пугачовљев суд“, 1875.

Сељачка буна на челу са Јемељаном Пугачовом имала је много сличности са Разиновом побуном. И сада су, након сто година, опет козаци и сељаци били незадовољни тиме што држава и племство газе њихова права.

Козак Јемељан Пугачов је прогласио себе за императора Петра III који се чудом спасао (а заправо га је збацила са престола и убила његова жена Катарина Велика). Самозванац је окупио огромну армију од скоро 70.000 људи и обећао свима слободу, благостање и напредак уколико заузме престо.

Побуњеничка војска је заузела многе тврђаве и градиће на јужном Уралу и Поволжју, однела победу над свим регуларним трупама које су биле упућене против ње и заузела огромну територију, те тако изазвала далеко оштрију реакцију руских владајућих кругова.

Буна је 1775. године спласнула и убрзо је потпуно угушена. Јемељан Пугачов и други предводници буне доведени су у Москву и погубљени.

3. Побуна декабриста (1825)

Василиј Фјодорович Тим, 1820-1895, „Коњички гардијски пук за време побуне 14. децембра 1825. на Сенатском тргу“.

Када је руска армија 1813. ушла у Европу и кренула према Паризу како би однела коначну победу над Наполеоном, руским официрима се пружила прилика да изблиза виде како живе Европљани. Многи су морали признати да Русија знатно заостаје од Европе и да је то стање требало мењати.

Међу руским официрима је формирано неколико тајних друштава којима је у плану било укидање кметства, ограничавање царске власти, па чак и укидање монархије, а такође спровођење коренитих реформи у Русији.

Кренули су у акцију 14. (26) децембра 1825. године када је нови монарх Николај I полагао заклетву на церемонији у Санкт Петербургу. Испоставило се, међутим, да су декабристи (како су касније названи) били лоше организовани и колебљиви тако да нису успели да убију императора нити да придобију регуларне трупе.

Побуна је угушена, главни предводници су стрељани, а остали су протерани у Сибир и на руски Далеки исток.

4. Новембарски устанак (1830-1831)

Устаници заузимају арсенал у Варшави, 1831, Марћин Залески

Пољска је 1795. године нестала са карте Европе када су њену територију између себе поделиле Русија, Пруска и Аустрија. Пољаци, међутим, нису губили наду у обнављање своје независности, те су 1830. године подигли велики устанак.

Циљ Новембарског устанка, или Пољско-руског рата (како се овај догађај назива у Пољској) био је обнављање суверенитета који је Пољска имала пре поделе, као и огромне територије од Балтика до Црног мора.

Устанак је избио на огромном подручју Пољске, Украјине и Литваније, а пољска армија је према проценама имала преко 150.000 људи, не рачунајући партизанске одреде у разним областима. И поред свега, руска војска је угушила тај устанак.

После овог пораза Пољска је изгубила и посебан статус који је имала у Руској империји, као и право на сопствени Устав и сопствену армију. Тада је отпочео процес претварања Пољске у обичну руску провинцију.

5. Прва руска револуција (1905-1907)

Владимир Маковски, 9. јануар 1905, На Васиљевском острву

Руска револуција 1905. године у суштини је била генерална проба револуције 1917. (после које је Руска царевина престала да постоји).

Демонстрације и нереди су били изазвани многим факторима, а посебно ниским животним стандардом, сузбијањем слободе говора и катастрофалниим поразима у Руско-јапанском рату.

У Санкт Петербургу су 9. (22) јануара 1905. војници убили неколико стотина демонстраната (овај догађај је постао познат као Крвава недеља) после чега су се нереди проширили по целој земљи.

Револуција 1905. године је спласнула тек када је цар Николај II изашао у сусрет захтевима и ограничио суверену власт, основао парламент (Државну думу) и побољшао услове рада. Али, био је то само кратак одмор до следеће, далеко веће и далеко страшније револуције.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“