Тамбовски устанак (1920-1921)
За време руског царства Тамбовска губернија је била једна од најразвијенијих у земљи, а њени сељаци међу најбогатијима. Међутим, када су бољшевици забранили слободну трговину и почели да конфискују житарице за „потребе Револуције”, у њој су брзо завладали глад и немаштина.
Локални сељаци који то нису желели да трпе узели су оружје у руке и започели партизански рат. Себе су називали „зелени”, како би се разликовали од „црвених” и „белих”.
Sputnik
На свом врхунцу Тамбовски устанак је окупио 50 000 људи који су формирали две армије и контролисали огромне територије јужно од Москве.
Када је схватило стварну опасност ситуације, совјетско руководство је покренуло све расположиве снаге како би угушило устанак. 55 000 војника уз подршку авијације, артиљерије и оклопних возила обрушило се на побуњенике.
По први пут у историји војска је користила отровни гас против сопственог становништва. Осим тога, примењене су масовне репресије против чланова породица побуњеника. На лето 1921. године устанак је већим делом угушен, а његов вођа Александар Антонов, који се скривао у шумама, убијен је у специјалној операцији наредне године.
Кронштатски устанак (1921)
Овај устанак припадника морнарице против бољшевичке власти, који је избио на бази Балтичке флоте у Кронштату, истински је изненадио совјетско руководство. „Понос и слава Револуције”, како је Лав Троцики називао морнаре, били су најпоузданије језгро револуционарних снага. Ако и они у које се има највеће поверење могу да изневере „више циљеве”, шта се може очекивати од осталих?
Морнари су захтевали окончање бољшевичке диктатуре и повратак политичких слобода за све социјалистичке покрете у земљи. Као и сељаци у Тамбовској губернији, припадници морнарице (који су и сами углавном потицали из сељачких породица) тражили су да се врати право на слободну трговину.
Из слободних извора
Црвена армија је извршила два велика напада на базу, што је довело до више хиљада жртава на обе стране и устанак је угушен. 8000 побуњеника је пребегло у Финску.
За побуном су уследиле репресије у којима је преко 2 103 људи погубљено, а 6 459 осуђено на затворску казну.
Међутим, Кронштатски устанак је делимично остварио свој циљ. Само три дана после гушења устанка у земљи је уведена Нова економска политика (НЕП) која је дозволила слободну трговину и мали приватни бизнис.
Нориљски устанак (1953)
Са учешћем преко 30 000 затвореника, била је то највећа и најдужа побуна у историји гулага. Избила је у Горлагу, затвореничком логору претежно за политике преступнике недалеко од сибирског града Нориљска.
Повод за устанак биле су мале порције хране, исцрпљујући 15-часовни радни дан и суровост затворске управе. Кап која је прелила чашу био је чувар који је из пушке убио групу затвореника.
Legion Media
Устанак који је трајао 70 дана заправо је више личио на штрајк. Затвореници су организовали самоуправу, саботирали рад у логору и тражили боље услове живота и смену руководства логора.
Побуна је брутално угушена помоћу оружја. 150 затвореника је убијено, а убрзо након тога логор је затворен.
Новочеркаски масакр (1962)
Почетком 60-их година неуспешна економска политика Совјетског Савеза довела је до дефицита робе и високих цена, као и до значајног погоршања услова рада. Протести су одржани у многим градовима.
Преко 5000 демонстраната, углавном радника у локалној фабрици електричних возова, окупило се 1. јуна 1962. године у Новочеркаску на југу Русије. Власти су им упутиле позив да се разиђу, али то није уродило плодом. Доведени су тенкови који су још више разбеснели демонстранте.
В. Моргунов / TASS
Када није успела да заустави гомилу која се кретала према градској управи, испаливши два рафала упозорења, полиција је на људе отворила ватру. Убијено је 26 и рањено 87 особа.
Совјетско руководство је наложило да се инцидент заташка. Тела жртава нису предата породицама, већ су сахрањена током ноћи на различитим гробљима далеко од града.
Седморо људи је осуђено за бандитизам и погубљено, а 105 је добило затворске казне у трајању од 10 до 15 година.