Тајанствена смрт Јурија Гагарина: Зашто је први космонаут тако рано изгубио живот?

Sputnik
Гагарин је освојио космос, а погинуо је у обичном авиону за време тренинга. Па ипак, његова смрт је обавијена велом тајни – у вези са њом се постављају многа питања и конструишу многе теорије.

Јуриј Гагарин је стекао статус легенде када је постао први човек који је полетео у космос 12. априла 1961. године. Полетео је са Земље као обичан пилот, а вратио се као жива легенда. У Совјетском Савезу је поштован као рок звезда.

После славног лета кроз свемир совјетске власти су одмах послале Гагарина на „пропутовање“ у 30 земаља света. Чак је и ручао са краљицом Енглеске Елизабетом II, фотографисавши се са њом за успомену. Председник Египта је дао Гагарину златне кључеве од капије Каира и Александрије, а у Хавани га је Фидел Кастро једноставно загрлио.

Топао сусрет Фидела Кастра и Јурија Гагарина, 26. јун 1961.

Тешко да је тада неко могао претпоставити да ће тако млади и лепи мушкарац, са пријатним осмехом којим је освојио цео свет, изгубити живот кроз седам година.

Спреман за будуће летове

После три године гостовања по свету Гагарин се вратио свом послу. Ради усавршавања пилотске вештине придружио се програму летне обуке Инжењеријске академије ратног ваздухопловства „Жуковски“. Хтео је поново да лети у космос.

„Ми не можемо направити од Гагарина музејски експонат. То би га уништило“, писао је његов претпостављени и пријатељ Николај Камањин, руководилац припреме космонаута по Совјетском космичком програму. Камањинове речи су наговестиле намеру Москве да пошаље Гагарина у још једну космичку мисију, али је тај план заувек остао неостварен.

Катастрофа

Пилот и космонаут Јуриј Гагарин, 1. јун 1962.

Тог 27. марта 1968. године дан време је било доста облачно и тмурно. Гагарин је изводио вежбовни лет на ловцу МиГ-15УТИ заједно са својим учитељем Владимиром Серјогином, искусним пилотом који је у Другом светском рату награђен медаљом „Херој Совјетског Савеза“. Пуковник Серјогин је проверавао технику Гагариновог лета пре него што га пусти да лети у новом авиону МиГ-17.

У 10:19 су Гагарин и Серјогин полетели са војног аеродрома Чкаловски у Подмосковљу. Планирали су да лете најмање пола сата али је Гагарин већ у 10:32 саопштио контроли лета на земљи да се враћају у базу. Убрзо после тога је веза са авионом потпуно нестала.

Када је авион нестао са радара, власти су послале у потеру групу авиона и хеликоптера. Четири часа касније пронађени су фрагменти Гагариновог авиона недалеко од града Киржача (Владимирска област, 133 км источно од Москве). Авион је потпуно уништен, као и тела двојице пилота. Чак није било лако идентификовати Гагариново и Серјогиново тело.

„Било је немогуће замислити да је Гагарин мртав. Он је био оличење живота, оличење слободног сањарења о небу, о летовима, о космосу“, рекао је Камањин. Гагариново тело, међутим, није пронађено тако да је пооводом његове смрти покренута истрага.

Званична верзија: Смртоносни ваздушни балон

Јуриј Гагарин се спрема да изврши задатак на суперсоничном млазном ловцу МиГ-21, 1. октобар 1967.

Резултати истраге су званично обелодањени тек 2011. године поводом 50-годишњице Гагариновог лета у космос.

„Највероватније је узрок катастрофе био оштар маневар са циљем да се избегне судар са ваздушним балоном за проучавање атмосфере. Тако је авион ушао у критичан режим лета, а затим у спиралу“, рекао је Александар Степанов, представник Председничког архива.

Према овој везији Гагаринова смрт је несрећан случај. Велики балон се изненада појавио на Гагариновој путањи, а пилоти су у очајничком покушају да га избегну случајно изазвали неконтролисано понирање авиона (авион је имао додатно оптерећење у виду два резервоара са горивом због чега је спорије и летео) а ометајући фактор су били и густи облаци.

Званична верзија многима није била по вољи тако да су се појавиле и разне друге теорије.

Четири алтернативне теорије

Посмртна поворка на Црвеном тргу, 30. март 1968.

1) Серјогин је изненада изгубио свест

„Верујем у верзију која претпоставља да је Серјогин имао срчани удар. Можда је једноставно пао на једну управљачку полугу што је изазвало фаталне последице“, каже совјетски космонаут Виталиј Жолобов.

2) Пилоте је убила дехерметизација

Пилот Игор Кузњецов је учествовао у истрази Гагаринове смрти. Он сматра да су пилоти изгубили живот услед неочекиване дехерметизације кабине. Појединци сматрају да су пилоти почели да губе притисак и висину на 4.000 метара, пре него што су изгубили контакт са базом и контролу над авионом.

3) Покварио се мотор

Једна верзија говори о томе да су пилоти изгубили контролу над авионом МиГ-15.

У својим мемоарима инжењер Валентин Козирев пише како му је један иследник испричао да се мотор на авиону покварио и изазвао понирање, а пилоти су покушавали да га врате у нормалан положај, али узалуд.

4) Трагедију је изазвао други авион

Ову верзију потврђује Алексеј Леонов, Гагаринов колега, први космонаут који је изашао у отворени космос (1965). Он је 2013. године изјавио да су због непажљивог маневра другог авиона случајно погинули Гагарин и Серјогин. Наиме, други авион је пролетео изнад њих брже од звука и приморао МиГ-15 да уђе у понирање.

Ниједна од ових теорија није доказана. Очигледно је да су Гагарин и Серјогин погинули у трагичним околностима везаним за техничке потешкоће, лоше временске услове и, можда, људски фактор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“