Како је Русија покушала да преотме Индију од Велике Британије?

У фебруару 1801. године преко 22.000 козака на челу са атаманом Матвејем Платовом кренуло је из донских степа у незапамћени поход преко Централне Азије и Авганистана у Индију.

Император Александар I се трудио да оцрни свога оца и зато је овај индијски поход запамћен као утопијска авантура и плод безумља умно поремећеног монарха.

Многи детаљи ове експедиције су свесно предати забораву. На пример, ретко ко зна да је козачки поход био само мали део замишљеног руско-француског упада у Индију који је осмислио лично Наполеон Бонапарта.

Разочарање у Енглезе

Getty Images

Током последње деценије 18. века напори свих владара Европе били су усмерени на уништење револуционарне Француске како се заразне идеје не би прошириле и у њиховим земљама.

У тим ратовима је учествовала и Руска империја. Суворов је извео своје сјајне походе у Италији и Швајцарској, а Ушаковљева ескадра је „јурила“ Французе по Средоземном мору.

Павел I у белој далматици.

Владимир Боровиковски/Третјаковска галерија

Међутим, како је време пролазило император Павел I је све више сагледавао да Русија нема никакве користи од конфронтације са Французима. Док руске трупе проливају крв Енглези и Аустријанци се крију у сенци иза њихових леђа и уживају у плодовима руских победа.

Када је Велика Британија 1800. године заузела Малту, била је то последња кап у чаши трпљења. Енглези су потиснули француски гарнизон и вратили острво Малтешким витезовима, и одмах су од Малте направили своју колонију и војно-поморску базу. Руски император Павел био је велики магистар Малтешког реда и то је доживео као личну увреду.

Пријатељство са Наполеоном

Наполеон Бонапарта

Жак Луи Давид/Национални музеј уметности

Павел је прекинуо савезничке односе са Британцима и почео да се зближава са Француском, која му је раније била непријатељ а сада је радо прихватила испружену руку.

Први конзул Француске Републике Наполеон Бонапарта ослободио је 6.000 заробљених руских војника, наоружао их, дао им заставе и организовао параду са које их је послао кући. Руски император је високо оценио овај гест. Он је, са своје стране, чак протерао из земље француског краља у изгнанству Луја XVIII, коме је раније пружио уточиште.

Стране су се договориле да заједнички дејствују против Велике Британије, која је по њиховом мишљењу била главни извор интрига и немира у Европи. „Ваш владар и ја ћемо изменити лице овога света!“, рекао је Наполеон руском посланику у Паризу. 

Идеја о искрцавању у Енглеској одмах је одбачена јер чак ни уједињена руско-француска флота није имала много шансе против „господарице мора“.

Тада је Наполеон осмислио и предложио план заједничког напада двеју сила на Индију као главни извор британског богатства. Он се намерио да освоји Индију још од инвазије на Египат и Сирију..

План похода

Getty Images

Према плану је било предвиђено да француски контингент са 35.000 војника и лаком артиљеријом стигне до Астрахања и да се ту сједини са руском армијом од 35.000 војника (15.000 пешадинаца, 10.000 коњаника и 10.000 козака).

Било је замишљено да се уједињене руско-француске снаге преко Каспијског мора из Астрахања пребаце у персијски Астрабад (данашњи Горган). Цела ова прва етапа, од граница Француске до Персије требало је да траје 80 дана.

У другој етапи, која би трајала 50 дана, савезничке трупе би маршем стигле од Астрабада до авганистанских градова Херат, Фарах и Кандагар и са севера би ушли на територију савременог Пакистана, а затим би продрли дубље у Индију.

Поред руско-француске армије која би бројала 70.000 војника у походу је требало да учествује и руска далекоисточна флотила, као и засебни одред козака. На крају је од читаве армије само тај козачки одред успео да крене према Индији.

Цар Павел је лично предложио да на челу експедиције буде генерал (од 1804. године маршал) Андре Масена.

Поход осуђен на неуспех

Портрет М. И. Платова

Александар Орловски/Државни историјски музеј

Поход козачке војске на челу са атаманом Матвејем Платовом био је прва фаза заједничке операције. Погрешно се мисли да је то била спонтана императорова одлука, али је поход припреман дуго и темељно.

Козаци су 28. фебруара (13. марта) 1801. кренули са Дона у правцу Оренбурга. Одатле је требало да прођу кроз казашке степе, кроз земљу Хивинског каната и Бухарског емирата (данас Туркменистан и Узбекистан), да прођу Авганистан и стигну до територије данашњег Пакистана.

Ова путања за козаке није била у толикој мери terra incognita колико се мисли. Руска дипломатија се потрудила да успостави дипломатске односе са номадима у казашким степама.

Претпостављајући да хивински и бухарски владари неће бити претерано дружељубиви према козацима, Русија је успоставила савезничке односе са њиховим суседом, Ташкентском државом која је била спремна да обезбеди козачкој војсци провијант и пратњу до Авганистана.

Упад и подела Индије

У време индијског похода британски поседи у Индији нису били довољно стабилни. Британска источноиндијска компанија која се бавила колонизацијом овог региона, контролисала је само источне и јужне територије подконтинента.

У случају успешног похода козачке јединице су могле стићи и до поседа државе Сика, као и до Маратске империје, највећег државног ентитета у Хиндустану. Обе ове државе су се годинама супротстављале британској експанзији, тако да су према новом актеру у Индији могле заузети нешто бољи став – ако не савезнички оно бар благонаклоно неутралан.

Британска војска разбацана по поседима Британске источноиндијске компаније по бројности је била слична козачким трупама – бројала је преко 22.000 војника, не рачунајући слабе добровољачке снаге мобилизованог локалног становништва.

Против Платовљевих козака и Масениног корпуса од 70.000 војника Британци не би имали много шансе. Штавише, Павел и Наполеон су рачунали да ће увећати своје трупе када им се придруже добровољци аутохтоних народа које Британци угњетавају.

Једна од битака у Другом Маратском рату.

William Heath/National Army Museum

Када изађу на крај са Британском источноиндијском компанијом Французи су планирали да се учврсте у јужном делу подконтинента, док би Руси успоставили свој утицај на северу.

Планови се руше

Није, међутим, било суђено да се овај упад у Индију оствари. Император Павел I убијен је 11. (23) марта 1801. године у завери у којој је важну улогу одиграла Велика Британија. Један од првих указа новог императора Александра I био је да се Платовљеви козаци врате кући.

Убиство руског цара Павла I.

Public domain

Наполеон је гневно реаговао на смрт свог руског савезника: „Мене су промашили трећег нивоза (има се у виду атентат 24. децембра 1800. године по француском револуционарном календару, за који су осуђени Британци), али су ме погодили у Санкт Петербургу“.

Историја је направила нагли заокрет. Русија ће се поново придружити антифранцуској коалицији и поднеће још много горких пораза пре него што руске трупе уђу у Париз.

Британци ће у каснијим деценијама потући до ногу државе Марата и Сика и тако фактички обезбедити своју доминацију у Индији до средине 20. века.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!