1. Током Хладног рата, и у Америци и у Совјетском савезу су људи били уверени да у било ком тренутку могу да почну да падају атомске бомбе, уништавајући њихове домове и градове. Зато не чуди што су у обе земље бујала нуклеарна склоништа.
2. Док су у САД многа нуклеарна склоништа у сопственим двориштима правили самостални ентузијасти, у Совјетском савезу није било индивидуалних склоништа. Сва совјетска нуклеарна склоништа је дизајнирала, изградила и опремила држава.
3. Већина нуклеарних склоништа је грађена у подрумима зграда, а она најважнија и највећа су се налазила у фабрикама, научним постројењима и зградама административних органа.
4. Тешко је рећи колико је нуклеарних склоништа имао сваки совјетски град. Статистички, град средње величине од 200.000 становника је имао 70-100 склоништа. Москва и Лењинград (данашњи Санкт Петерсбург) су имали десет пута више. Осим тога, станице метроа у два велеграда су такође биле изграђене као савршена склоништа.
5. Склоништа различитих капацитета су могла да приме од 100 до готово 1.000 особа. Тешко је описати их као простране објекте за удобан живот. Да је избио нуклеарни рат, људи би били приморани на живот у веома тесним условима – са по неколико људи у једном кревету бункера.
6. Међутим, чак и најскромнија совјетска нуклеарна склоништа су била опремљена напредним системом хлађења и разноврсним филтерима који су пружали заштиту од хемијског и биолошког оружја, радиоактивне прашине и дима. Држава није штедела на овој прилично скупој опреми.
7. Залихе хране и воде, као и ефикасно функционисање филтера су били предвиђени за трајање од три дана. Након тог периода би иницијалне негативне последице нуклеарног бомбардовања прошле, па би људи могли да напусте склоништа и буду евакуисани из зоне опасности.
8. Свако склониште је поседовало резервоар чисте воде и дизел-електрични генератор, или чак два таква система. У неким напреднијим склоништима, могли су се наћи и фрижидери.
9. У неким склоништима су чак била и складишта малокалибарског оружја за борбу против десантних јединица потенцијалног противника. Међутим, ово није била генерална пракса.
10. Упркос чињеници да је након хладног рата већина ових нуклеарних склоништа претворена у складишта, многа су очувана и данас још увек функционишу као бункери.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
