Планинарски пијук за лед којим је, наводно агент НКВД-а Рамон Меркадер убио политичара и револуционара Лава Троцког, а који се сматрао изгубљеним, изложен је у Међународном музеју шпијунаже у Вашингтону, преносе руски медији.
„Где га све нисам тражио”, рекао је амерички историчар и један од оснивача Музеја који се управо преселио на нову адресу. Кит Мелтон је установи даровао експонат, а у потрази за пијуком, како је навео, обишао је Мексико, Сједињене Државе, Русију, као и европске земље. „Требало ми је 40 година да га нађем, плус три године да установим његову аутентичност”, рекао је Мелтон.
Годинама се веровало да је алатка којом је Троцки убијен изгубљена, пре него што је 2005. године откривена у кући Ане Алисије Салас. Она је рекла да јој је пијук кога је деценијама држала испод кревета пре него што је одлучила да га понуди на продају, остао од деде. Алфред Салас је био сарадник тајне полиције.
Како је она напоменула, 21. августа 1940. године, дан после убиства Троцког који је у Мексику живео у емиграцији, пијук је показан на конференцији за новинаре локалне полиције. Фотографије са конференције су сачуване и сада се налазе код Мелтона.
Дуго година пијук се налазио у полицији у одељењу у коме се чувају докази. Међутим, како је Алфред Салас одлучио да заједно са колегама отвори музеј криминалистике, узео је из полиције предмет којим је Троцки убијен. После неколико покушаја крађе, Салас га је заменио копијом, а оригинал је чувао код куће. На крају је, ипак, и копија била украдена, а пијук се потом више нигде није помињао.
Унук Лава Троцког Естебан Волков тражио је да Ана Салас пијук поклони музеју Троцког у Мексику, али је она то одбила признавши да очекује фиансијску добит. Приватни колекционар и аутор књига из области шпијунаже, Мелтон, није никада открио колико је платио за пијук.
Кит Мелтон се неколико година бавио утврђивањем аутентичности пијука, а када је установио да је реч о оригиналу купио га је. Као главни доказ послужили су трагови рђе на пијуку који су се у потпуности поклапали са крвавим отисцима прстију на истим местима, снимљеним на фотографији из 1940 године. Осим тога остао је и отисак прста Рамона Меркадера.
„Направили смо фотографију пијука из истог угла из ког је снимљен на конференцији за штампу 1940. године и помоћу компјутера установили да се сви трагови од рђе подударају са мрљама од крви које су се ту првобитно налазиле”, рекао је историчар.
На пијуку се налази и жиг аустријског произвођача, који никада јавно није помињан, али се информације о томе чувају у полицијској документацији.