Зашто је руски песник убио председника Француске?

Цела Француска је била дубоко уздрмана 6. маја 1932. године када је руски емигрант убио у Паризу француског председника Пола Думера. Још више је била уздрмана огромна руска дијаспора у Француској. Руски емигранти су били убеђени да ће их француске власти казнити због поступка једног умоболника.

Убиство

Француски председник је био у посети париском сајму књига када му је пришао високи младић, извадио из џепа пиштољ и испалио у њега два метка. Председник је погођен у главу и у груди испод десног рамена.

Думер је одмах превезен у болницу на хитну операцију. Умро је наредног дана, а у међувремену је само једном дошао свести.

Убица је одмах ухваћен. Гомила гневних људи била је спремна да га растргне, али га је полиција брзо одвела да сазна ко је и шта га је подстакло на такав ужасан злочин.

Зашто је то учинио?

Истрага је показала да је убица председника Француске Пола Думера био Павел Горгулов, лекар, писац и песник, који је после револуције 1917. године емигрирао из Русије у Француску.

На саслушању је Горгулов изјавио да је руски фашиста коме је циљ да стане у крај владавини бољшевика у Русији.

У пронађеним документима Горгулов се помиње као председник „Сељачке сверуске народне странке зелених“. Такозвани „зелени“ су током грађанског рата у Русији потицали из сеоских заједница и борили су се и против „црвених“ (комуниста) и против „белих“ (монархиста, републиканаца, итд.) Горгулов је вероватно био једини члан партије коју помиње.

Он је изјавио да нема ништа лично против Думера. Њега је изабрао као мету зато што је он лидер Француске, а та земља је престала да се бори против Совјетског Савеза и бољшевика, те се самим тим спрема за сопствено уништење и уништење целог света.

„Европа и Америка, изгледа, одговарају бољшевицима, и зато сам одлучио да убијем председника и тако подстакнем Француску да објави рат Русији! Ја сам велики руски патриота. Нисам имао саучеснике“, рекао је Горгулов.

Реакције

„Великог руског патриоту“, међутим, није подржала руска дијаспора у Француској. Напротив, руски емигранти су одлучно осудили овај злочин.

Страхујући од могућих последица емигранти су свим снагама покушавали да докажу лојалност Француској, као и то да немају ништа заједничко са убицом. Сви истакнути представници руске заједнице изразили су саучешће властима и удовици француског председника и учествовали су у церемонији сахране.

Десио се чак и један апсурдан случај. Сутрадан после убиства је келнер једног париског кафеа, бивши официр Сергеј Дмитријев, извршио самоубиство да би тако спрао срамоту. На предсмртној цедуљи је написао: „Умирем за Француску!“

И поред оштрих антируских изјава у француским медијима и парламенту није било масовних репресија.

Бенито Мусолини се такође јавно дистанцирао од „руског фашисте“. Још није било време да италијански дуче уђе у конфликт са Француском.

Суђење „Великом зеленом диктатору“

Адвокат Павла Горгулова је желео да прикаже поступак свог штићеника као поступак умоболне особе и да му самим тим спасе живот. И заиста, оно што је полиција пронашла у Горгуловљевим документима очигледно је говорило у прилог томе да се ради о некој психичкој болести.

Горгулов је имао детаљан план свргавања бољшевика у Русији подизањем устанка „Зелене браће“. Према том плану, владар будуће „Сверуске националистичке републике“ требало је да буде лично Горгулов, „Велики зелени диктатор“.

У документима се до најситнијих детаља описује политичка елита „нове“ Русије, њене заставе, па чак и униформа њених официра. Горгулов је планирао да преотме власт помоћу некаквих „преносивих машина“ које су имале огромну разорну моћ и које је, наводно, конструисао сам „диктатор“.

По свему судећи, Горгулов је планирао да после Пола Думера убије немачког председника Паула фон Хинденбурга и председника Чехословачке Томаша Масарика. Занимљиво је да је на списку Горгуловљевих будућих жртава био и Владимир Лењин, иако је он умро осам година пре него што је стављен на “списак за одстрел“.

И поред свега, суд је одбио да прогласи Павла Горгулова за душевног болесника и осудио га је на смрт. Осуђеник је одговорио: „Умирем као херој за себе и за своје пријатеље! Живела Француска! Живела Русија! Волећу вас до своје смрти!“ (Анатолиј Терешченко. Мистерије Сребрног века. Москва, 2017)

Павел Горгулов је погубљен на гиљотини 14. септембра 1932. године у затвору „Ла Санте“ у Паризу.