Чернобиљ НИЈЕ Русија: Час географије посвећен нуклеарној катастрофи

Пас луталица испред новог објекта којим је покривен уништени реактор бр. 4 у Чернобиљској нуклеарној електрани. 18. август 2017. У зони отуђења живи око 900 паса луталица. Ветеринари и стручњаци за радијацију на њима врше истраживања. Пси носе огрлице са предајницима који региструју ниво радијације.

Пас луталица испред новог објекта којим је покривен уништени реактор бр. 4 у Чернобиљској нуклеарној електрани. 18. август 2017. У зони отуђења живи око 900 паса луталица. Ветеринари и стручњаци за радијацију на њима врше истраживања. Пси носе огрлице са предајницима који региструју ниво радијације.

Getty Images
Тридесет три године након чернобиљске катастрофе нова серија америчке телевизије HBO (Home Box Office) поново скреће пажњу јавности на ову трагедију. Изненађује чињеница да многи људи још увек мисле да се Чернобиљ налази у Русији.

1. Где се то догодило?

Деконтаминација објеката Чернобиљске нуклеарне електране.

Чернобиљска катастрофа се догодила 26. априла 1986. године у реактору Чернобиљске нуклеарне електране близу града Припјат. То место је сада у Украјини, а 1986. године је ова територија била део Совјетског Савеза. Чернобиљска катастрофа се доводи у везу са Русијом вероватно због тога што је радиоактивно загађење после експлозије захватило огромну територију и становништво у Русији, Украјини, Белорусији и другим совјетским републикама.

2. Која подручја су евакуисана?

Деконтаминација аутомобила који напушта зону нуклеарне катастрофе.

Власти су пар дана држале у тајности вест о трагедији страхујући од масовне панике становништва. За то време је ширење радиоактивног зрачења попримило драматичне размере. Евакуација становника Припјата, града који је најближи нуклеарној електрани, почела је тек 36 часова након катастрофе. Људи су напуштали град пешке и у камионима, са децом и личним стварима – лако обучени јер је време било топло, али је то била смртоносна околност. Још увек није познат чак ни приближан број људи који су настрадали од превелике дозе радијације.

Наредних дана је евакуисано становништво у радијусу од 10 километара, а затим је зона евакуације проширена на 30 километара.

Кијев, Украјинска република, СССР, 1. мај 1986.

Централне совјетске информативне агенције су 28. априла 1986. године најзад саопштиле да се догодила трагедија али нису дале никакве јасне инструкције како да грађани избегну контаминацију и заштите се од радиоактивних падавина. Први мај је био један од највећих празника у СССР-у. Тада је организована првомајска демонстрација у којој је учествовао чак и Владимир Шчербицки, руководилац Комунистичке партије Украјине, и то са женом и децом. Он је тада већ знао колико је то опасно али је морао да послуша наређење из Москве.

3. Која подручја су контаминирана?

Мапа контаминираних подручја.

Експлозија је избацила у атмосферу 50 тона радиоактивних честица. Радиоактивни облак је прошао преко европског дела СССР-а, а затим преко Источне Европе, Скандинавије, Велике Британије и источних делова САД. Највише су контаминирана подручја Белорусије и Украјине. Колале су гласине да су Совјети помоћу авиона изазивали падавине изнад белоруске територије како би спречили кретање радиоактивног облака у правцу Москве, те да су тако радиоактивне честице завршиле у слабије насељеним подручјима Белорусије пре него што је облак стигао до централне Русије.

Радиоактивно загађење је захватило зону од 200.000 квадратних километара. То подручје је контаминирано изотопима уранијума и плутонијума, јода-131, цезијума и стронцијума-90. Сви ти елементи су радиоактивни и штетни по људско здравље.

ВИШЕ О ТОМЕ: Годишњица катастрофе у Чернобиљу: 6 питања о узроцима и последицама

4. Какве су биле дугорочне последице?

Вук у дивљини украјинског Чернобиља, април 2012.

После катастрофе је око 5 милиона хектара земље искључено из списка пољопривредних добара. До 2011. године је отприлике трећина тог земљишта рекултивисана и сада се користи у пољопривреди.

Зона отуђења у радијусу од 30 км није се мењала после катастрофе. Њена површина износи око 2.600 квадратних километара. Епицентар је град Чернобиљ. Унутар зоне 5.000 људи непрекидно ради на отклањању последица катастрофе. Већина њих живи у суседном граду Славутичу. У зони добровољно станује 300 људи. Ово подручје и даље је настањено различитим врстама животиња, риба и птица.

Међутим, контаминирана територија је много шира од зоне отуђења. Током 1990-их многа села и градови су опустели због нуклеарног загађења.

26. априла 2016. године основан је Чернобиљски резерват радијације и еколошке биосфере у циљу даље минимизације последица катастрофе, очувања и обнављања преосталих природних добара. Званична површина овог резервата износи око 227 хектара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“