У Сибиру пронађени фосилни остаци директног претка америчких Индијанаца

Јакутија, Сибир/Global Look Press
Пар млечних зуба испалих пре 31.000 година у Сибиру довео је научнике до открића досада непознате врсте праисторијског човека. Како истичу амерички научници у свом новом истраживању, та врста је у Ледено доба настањивала североисточни део Сибира. Њени представници су се генетски разликовали од других популација које су живеле у овом региону.

Научници су анализирали генетске податке добијене из пронађених зуба, као и ДНК древних фосила пронађених на другим местима Сибира и централне Русије. Успели су да реконструишу 34 древна генома стара између 600 и 31.000 година, на основу чега су реконструисали слику о томе како су људи из доба Палеолита населили Сибир, а затим преко Берингове превлаке доспели у Америку.

Мајушни зуби су припадали двојици дечака који нису били у крвном сродству. Пронађени су на Јанском налазишту, близу сибирске реке Јане. Ово налазиште је откривено 2001. године. На њему је пронађено неколико хиљада ископина, међу којима су камено оруђе и предмети од слоноваче и костију других животиња. Ова два зуба су засада једини људски остаци који су ту пронађени.

Зуби и друге ископине су најранији доказ обитавања људи у овом региону, а два зуба су уједно и најстарији људски остаци из доба плеистоцена који су пронађени на овој географској ширини.

Јански археолошки локалитет се налази у северозападном делу Сибира, али су узорци ДНК из ових зуба уверили научнике да су древни становници Сибира били „далеки рођаци“ древних ловаца и скупљача плодова на западу Евроазије и да су они највероватније дошли у Сибир убрзо после периода у коме су се Азијати одвојили од Европљана.

Према истраживању, друге сибирске популације које су касније дошле у овај регион, укључујући и непосредне претке данашњих житеља Сибира, потичу са истока Азије.

Групе ловаца и скупљача плодова

Сматра се да су људи још пре 45.000 година настањивали територије изнад Поларног круга. О томе сведоче засечени остаци костију мамута. Према процени аутора новог истраживања, групе људи који су живели на Јани одвојиле су се од осталих евроазијских популација пре око 40.000 година. То је објаснио један од аутора – Мартин Сикора, професор геогенетике на Универзитету у Копенхагену (Данска).

Разлике између древних сибирских популација примећују се на генетском нивоу, али се и разлике у материјалној култури „подударају са променама које примећујемо у генима“, написао је Сикора у електронском писму.

Древни узорци ДНК могу да нам кажу и како су праисторијски житељи северног Сибира живели, јер генетска разноликост, како је објаснио Сикора, може послужити као показатељ размера популације и њене социјалне организације. Проналасци ареохога показују да су људи на реци Јани вероватно живели у групама од око 500 људи и унутар њих није било брачних веза између особа које су у крвном сродству, бар судећи по подацима добијеним анализом пронађених млечних зуба.

„Тако је било без обзира на удаљеност ове локације. Највероватније су они заједно са другим групама ловаца и скупљача плодова били део много веће структуре“, закључује Сикора.

Три таласа миграције

На основу генетских података научници су закључили да су људи дошли у Сибир у три велика миграциона таласа. Најпре су са запада дошли изумрли древни становници северног Сибира, а затим су уследила два миграциона таласа људи са истока Азије. Трећи талас су такозвани Неосибирци, преци многих данашњих сибирских племена.

Пре око 18.000-20.000 година потомци древних становника северног Сибира помешали су се са представницима двеју источноазијских група. Фрагменти лобања пронађени близу сибирске реке Колиме стари су око 10.000 година. Према резултатима истраживања, они указују на генетску сличност древних становнка северног Сибира и представника оне источноазијске групе од које воде порекло аутохтони Американци.

Све наведено говори о томе да је раније непозната сибирска група праисторијских људи учествовала у мешању популација и да су се тако појавили људи који су затим мигрирали у Северну Америку, како је испричао генетичар Еске Вилерслев, коаутор истраживања и директор центра за геогенетику на Универзитету у Копенхагену.

„Тај праисторијски човек је карика која недостаје у ланцу предака аутохтоних Американаца“, истакао је Вилерслев у својој изјави.

Како пишу научници у свом истраживању, древни становници северног Сибира нису непосредни преци аутохтоних Американаца и савремених племена Сибира, али „трагови њиховог генетског наслеђа могу се пронаћи у древним и савременим геномима у целој Америци и северној Евроазији“. То је доказ да је насељавање Сибира и Новог Света далеко сложенији процес него што су мислили аутори ранијих истраживања.

Научници су своје закључке објавили 5. јуна у часопису Nature.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“