У Совјетском Савезу 30-их и 40-их година могли сте због вица да завршите у затвору, ако је ваша шала била на рачун вођа Комунистичке партије или се, не бај Боже, односила на Јосифа Стаљина лично (и ако би вас неко оцинкарио властима). На пример, архивски материјал показује да је извесни Сергеј Попович 1947. године осуђен на 10 година затвора зато што је испричао шест антисовјетских вицева.
Он сигурно није имао среће, али је ипак прошао боље од оних који су шале платили животом. Александра Архипова, филолог који се бави совјетским вицевима, рекла је за радио „Слобода”: „40-их година, током рата, људе су осуђивали на смрт за 'антисовјетску пропаганду и контрареволуционарне вицеве”. Зато нисмо далеко од истине ако кажемо да је шала могла да вас убије.
Али, какви су били ти вицеви који су носили животну опасност? С обзиром да су 40-те одавно за нама, можемо их овде навести без бојазни.
Мане социјализма
Неки вицеви бавили су се манама социјалистичког система управљања. Ово је један од оних које је Попович испричао својим пријатељима:
Старица први пут у животу види камилу и каже:
„О, јадни коњићу, шта ти је совјетска власт учинила...”
Вицеви су такође исмевали званичну пропаганду која је људима представљала само добре стране совјетског живота, умањујући проблеме.
Александар Велики, Јулије Цезар и Наполеон са неба гледају Параду на Црвеном тргу 40-их година.
„Да сам ја имао совјетске тенкове, био бих непобедив!” - каже Александар.
„Да сам ја имао совјетске авионе, освојио бих цео свет!” - каже Цезар.
„Да сам ја имао Правду [главни совјетски лист], свет никада не би чуо за Ватерло!” - каже Наполеон.
Совјетски социјализам је био добар у теорији, али у стварности је слабо функционисао. Многе основне намирнице и роба били су дефицитарни. Људи су то коментарисали у вицевима.
„Шта би се десило ако бисмо у Сахари увели социјализам?”
„Првих 50 година прошло би само у планирању и договарању. А онда би изненада Сахара остала без песка...”
Стаљин Грозни
Од 20-их до 40-их свемоћни Стаљин је био један од главних јунака у вицевима које су људи тајно причали и препричавали. Обично је приказиван као изузетно суров човек кога се сви плаше.
Стаљин држи говор пред бројном публиком у Кремљу. Одједном неко кине.
Стаљин: Ко је кинуо?
Сви се тресу и нико се не усуђује да призна.
Стаљин: Први ред, устаните и идите. Бићете стрељани.
(Аплауз)
Стаљин: Дакле, ко је кинуо?
Тишина.
Стаљин: Други ред, устаните и идите. Бићете стрељани.
(Овације, узвици: Живео Стаљин!)
Стаљин: И ко је кинуо?
Устаје човек у последњем реду, дрхтећи: Био сам то ја, извините...
Стаљин: Нема везе. Наздравље, друже!
Колективизација је био процес принудног организовања колективних фарми, колхоза, и однео је животе стотине и хиљаде совјетских сељака. Колхози су такође били тема многих вицева.
Једном је Стаљин имао проблем са мишевима: намножили су се у његовом кабинету у Кремљу и нико није могао да их отера. Један пријатељ је саветовао Стаљину:
„Само прогласи свој кабинет за колхоз. Половина мишева ће побећи главом без обзира, а друга половина ће умрети од глади!”
Ипак, државна пропаганда константно је величала Стаљина. То је такође нашло одраз у вицевима.
Стари Рабинович [јеврејско презиме] иде на демонстрације носећи транспарент са натписом: „Хвала ти, друже Стаљине, на срећном детињству!”
Полицајац види транспарент и каже му:
„Хеј, друже, то нема смисла. Ти си превише стар; кад си ти био дете, Стаљин се још није ни родио!”
„Да, и моје детињство је било заиста срећно без њега. Захвалан сам му на томе!”
Затворски вицеви
Чак ни затворске казне нису могле да сломе дух совјетских људи. У новом окружењу настајали су нови вицеви.
Два затвореника се срећу у затворској ћелији.
„Зашто си ти овде?”
„Због лењости.”
„Шта?”
„Мој пријатељ и ја причали смо политичке вицеве цело вече, а онда сам ја заспао. Мој пријатељ, међутим, није био лењ, већ је отишао у полицију и оцинкарио ме. Тако сам доспео овамо.”
1937. године двојица совјетских судија се срећу испред суднице. Један се гласно смеје.
„Здраво, друже! Зашто се смејеш?”
„Није важно, управо сам чуо најсмешнији виц!”’
„Испричај ми!”
„Не могу. Управо сам човека који га је испричао осудио на десет година у гулагу...”
Наравно, људи су наставили да причају вицеве и после Стаљина, кад су се времена променила и то више није било опасно. На пример, било је пуно анегдота о Брежњеву који је СССР-ом владао од 1964. до 1982. У ствари, било их је толико да смо њима посветили посебан чланак.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
