Како су се Хрушчов и Никсон расправљали у америчкој кухињи

Дискусије у кухињи су за грађане Совјетског Савеза биле нека врста националне разоноде. Од 1930-их су политичке дебате биле изван закона, изузев у оквиру Комунистичке партије, тако да је јавно изражавање скептицизма или критике генералног секретара, благо речено, било ризично. Због тога су совјетски дисиденти сатима седели у кухињи у кругу најближих пријатеља и тихо разговарали о стварима које ни у сну нису смели поменути негде другде.

Никита Хрушчов, лидер СССР-а од 1953. до 1964, није био дисидент, али је ипак 1959. године „кухињски разговор“ подигао на потпуно нови ниво – расправљао се са тадашњим потпредседником САД Ричардом Никсоном (председник је био Двајт Ајзенхауер) у „Америчкој кухињи“ на поменутој изложби у Москви.

Зближавање

Ричард Никсон пресеца траку на свечаном отварању изложбе.

Getty Images

Те године су СССР и САД у складу са билатералним Споразумом о културној сарадњи потписаним 1958. године демонстрирали своја индустријска достигнућа у циљу бољег међусобног разумевања. Совјети су организовали изложбу у Њујорку, а Американци у Москви.

„[Совјети су тежили да] прикажу напредак у науци и технологији“, написао је Алексеј Фоминих у чланку посвећеном изложби. Они су у Њујорк однели ракете, сателите (у току је била космичка трка), брод на нуклеарни погон и томе слично. Американци су своју изложбу осмислили другачије.

Совјетским посетиоцима изложбе је приказано како изгледа супермаркет.

Getty Images

„За разлику од колега из СССР-а они су за централну тему изложбе изабрали америчку свакодневицу“, истиче Фоминих. Уместо демонстрације својих војних и космичких успеха, Информативна агенција Сједињених држава (USIA) и Министарство трговине су као организатори одлучили да привуку совјетске грађане капиталистичком робом: сјајним аутомобилима, необичном козметиком и пепси-колом.

Фантастични експонати

Амерички архитекта и проналазач Ричард Бакминстер Фулер позира испред „златне куполе“ у чијем пројектовању је учествовао и која се веома допала Московљанима.

Getty Images

Руководиоци Комунистичке партије су учинили све како би умањили идеолошку штету. Забранили су Американцима да приказују било какву антисовјетску литературу или да воде совјетско-америчке дебате. Изложба није смела имати политичку конотацију. Америчка страна је пристала на све услове. Американци су и без политичке пропаганде одушевили совјетске грађане.

За седам месеци су саградили неколико павиљона, међу њима и „златну куполу“, коју је пројектовао Џорџ Нелсон. „Ова купола је оставила најјачи утисак на посетиоце. Видела се одмах чим се изађе из станице метроа ‘Сокољники‘. То је заиста био леп призор“, сећа се историчар уметности Владимир Аронов који је више пута посетио изложбу.

Унутар „златне куполе“ је било седам огромних екрана на којима се вртео филм о животу у Америци, као и мноштво научних експоната. Један од најупечатљивијих био је рачунар IBM RAMAC програмиран тако да одговара на питања везана за Америку. Још веће инетерсовање је владало за павиљоне посвећене свакодневном животу Американаца.

Свакодневне радости

Совјетски грађани и амерички ауто.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

„Американци су дошли на идеју да дизајн који заиста мења свет око нас не уводе у наше домове на главна врата него кроз кухињу, купатило и гаражу“, каже Владимир Аронов. На изложби је представљено 768 америчких брендова, од играчака до кухињских гарнитура. И све се то много допало совјетским грађанима. Изложба је трајала шест недеља. Посетило ју је 2,7 милиона људи.

Мушкарцима су се посебно допала достигнућа америчке аутомобилске индустрије. „Чак и након 50 година многи памте ову изложбу јер је она била својеврсни културолошки шок захваљујући аутомобилима марке Cadillac, Buick и Lincoln и њиховом ’барокном’ дизајну пореклом из Детроита“, пише сајт Oldtimer.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

Даме су биле опседнуте павиљонима са козметиком, а такође модним ревијама: „Три пута су згодне девојке у руским бундама играле рокенрол са младим Американцима“.

Што се тиче пепси-коле, сваки посетилац је могао да попије колико је хтео.

Ретка фотографија – Никита Хрушчов пије пепси-колу.

Getty Images

Тада су се Московљани „напробали“ овог капиталистичког газираног пића. Чак је и Никита Хрушчов за време посете изложби попио један гутљај, и чини се да је био задовољан.

Ник против Ника

Никсон (десно) и Никита Хрушчов (у средини) разматрају добре и лоше стране америчког и совјетског начина живота.

IIP Photo Archive/Википедија

Совјетски лидер је био познат по томе што је волео да се расправља. На изложби му је одличан такмац по том питању био Ричард Никсон, који је као потпредседник САД свечано отворио изложбу 25. јула. Док је Никсон показивао Хрушчову експонате они су расправљали о добрим и лошим странама совјетског и америчог начина живота. Један од тих експоната била је „типична америчка кухиња“ по којој је ова расправа касније добила назив „кухињска дебата“.

Хрушчов је тврдио да уз све поштовање изложба није толико импресивна, те да се совјетски дизајн може такмичити са америчким. „Ваше америчке зграде се праве да стоје само 20 година како би грађевинци могли после тога да продају нове зграде. Ми градимо чврсто. Ми градимо за нашу децу и унуке“, рекао је он Никсону.

Модна креаторка на америчкој изложби у Парку „Сокољники“ одговара на питања везана за своје креације и начин живота у САД.

Getty Images

Никсон му је одговорио: „Ова изложба није замишљена да одушеви посетиоце него да их заинтересује. Најважнија је разноликост и право избора, тј. чињеница да ми имамо 1.000 грађевинаца који граде 1.000 различитих здања. Ми немамо једну одлуку која стиже ’одозго’, тј. коју доноси државни функционер“.

Хрушчов је признао висок квалитет америчког намештаја, америчких аутомобила и предмета за свакодневну употребу, али је рекао како је уверен да ће кроз 7 година СССР „достићи ниво Америке и престићи га. Кад вас будемо престизали махнућемо вам руком и рећи ’здраво’!“

Заклети пријатељи

Дебата је била прилично врућа, поготово с обзиром на Хрушчовљеву склоност према екстравагантним изразима. Он је, на пример, употребио редак израз: „Ми не бијемо муве ноздрвама!“, тј. „не губимо време!“ (преводилац је могао доживети срчани удар). И поред тога, саговорници су се осмехивали и били веома дружељубиви један према другом.

Свечано отварање Америчке националне изложбе у Парку „Сокољники“, Москва, 25. јул 1959.

Всеволод Тарасјевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru.

Било је то само три године пре Кубанске ракетне кризе, али за време изложбе нико није размишљао о ратовању. „Одлазећи са изложбе осећали смо да ће за све нас бити боље ако се свет уједини“, сећа се Аронов. Нажалост, то се никада није догодило, и ко зна да ли ће се икада догодити.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!