Учесници потраге за групом Дјатлова: Планинаре у смрт одвела технолошка катастрофа, имамо доказе

Архивска фотографија

Укључени у операцију потраге за планинарима који су под још увек до краја неразјашњеним околностима настрадали у фебруару 1959. године на Северном Уралу, такозваном групом Дјатлова, изразили су неслагање с верзијом руског тужилаштва о овом трагичном догађају и изнели своје тумачење, везано за технолошку катастрофу. 

Како преносе руски медији мајстор спорта Владислав Карелин рекао је да се две недеље после страдања Дјатловаца са групом пријатеља упутио у поход трагом страдалих студената, рутом која је ишла 50 километара јужније од њихове. Током путовања туристичка група је на небу регистровала светли траг.

„Пошто смо разменили мишљења закључили смо да је у питању метеор. Међутим неколико година касније видели смо фотографије лансирања ракета с Бајконура, снимљене одоздо, тако да је то управо оно што сам и ја видео 17. фебруара“, рекао је Карелин. По његовим речима и други трагаоци видели су сличну светлост 31. марта 1959. године. 

Карелин је рекао да је за неуспешна лансирања с полигона Капустин Јар, обављена у фебруару 1959. године сазнао 2010. године из књиге „Задатак од посебног државног значаја. Из историје стварања ракетног нуклеарног оружја и ракетних трупа стратешке намене“.
Аутори публикације су стручњаци за историју ракетно-артиљеријског наоружања Иван Ивкин и Григориј Сухин, а у књизи су објављени документи везани за совјетску ракетну индустрију. 

Како је Карелин нагласио пронађени залеђени трагови туриста који су водили од шатора у шуму и залеђени камени гребени сведоче о топлотној активности.

„Наредних година нико никада није видео лед. Било га је само 1959. године. Ове чињенице наводе на закључак да је апсолутно могуће да је реч о неком снажном топлотном дејству, технолошком без сумње, које је и могло да изазове трагедију“, рекао је он. 

Академик Петар Вартоломеј, члан управе Фонда за очување сећања на групу Дјатлова рекао је да је тужилаштво током провере омаловажило улогу сведока који су учествовали у потрази. 

Он сматра да кључни сведоци у овом предмету треба да буду бивши заменик руководиоца истражног одељења за Свердловску област Јевгениј Окишев и иследник Лав Иванов који су 1959. године водили кривични поступак. 

Како је прецизирао оба сведока првобитно су говорили да је планинаре на бег из шатора натерала управо технолошка катастрофа.

Руководилац Фонда за очување сећања на групу Дјатлова Јуриј Кунцевич најавио је обраћање ове организације истражном комитету с молбом да обнови истрагу.

„Обраћамо вам се с молбом да спроведете истрагу у вези са кривичним делом без броја, о туристима-скијашима који су изгубили животе у зиму 1959 године на подручју планине Отортен на Северном Уралу. Молимо вас да то учините док су још увек живи сведоци, укључени у операцију потраге спроведену тих година и док се још увек чувају материјални докази“, прочитао је Кунцевич део писмо које су потписали чланови Фонда, Руског географског друштва и родбина погинулих.

У марту ове године Истражни комитет Русије саопштио је да су екстремни временски услови у којима се група Дјатлова нашла проузроквали њихову смрт и да је за појаву толиког броја верзија које трагичне догађаје тумаче мистичним разлозима заслужан немар истраге.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“