Учесници потраге за групом Дјатлова: Планинаре у смрт одвела технолошка катастрофа, имамо доказе

Како преносе руски медији мајстор спорта Владислав Карелин рекао је да се две недеље после страдања Дјатловаца са групом пријатеља упутио у поход трагом страдалих студената, рутом која је ишла 50 километара јужније од њихове. Током путовања туристичка група је на небу регистровала светли траг.

„Пошто смо разменили мишљења закључили смо да је у питању метеор. Међутим неколико година касније видели смо фотографије лансирања ракета с Бајконура, снимљене одоздо, тако да је то управо оно што сам и ја видео 17. фебруара“, рекао је Карелин. По његовим речима и други трагаоци видели су сличну светлост 31. марта 1959. године. 

Карелин је рекао да је за неуспешна лансирања с полигона Капустин Јар, обављена у фебруару 1959. године сазнао 2010. године из књиге „Задатак од посебног државног значаја. Из историје стварања ракетног нуклеарног оружја и ракетних трупа стратешке намене“.
Аутори публикације су стручњаци за историју ракетно-артиљеријског наоружања Иван Ивкин и Григориј Сухин, а у књизи су објављени документи везани за совјетску ракетну индустрију. 

Како је Карелин нагласио пронађени залеђени трагови туриста који су водили од шатора у шуму и залеђени камени гребени сведоче о топлотној активности.

„Наредних година нико никада није видео лед. Било га је само 1959. године. Ове чињенице наводе на закључак да је апсолутно могуће да је реч о неком снажном топлотном дејству, технолошком без сумње, које је и могло да изазове трагедију“, рекао је он. 

Академик Петар Вартоломеј, члан управе Фонда за очување сећања на групу Дјатлова рекао је да је тужилаштво током провере омаловажило улогу сведока који су учествовали у потрази. 

Он сматра да кључни сведоци у овом предмету треба да буду бивши заменик руководиоца истражног одељења за Свердловску област Јевгениј Окишев и иследник Лав Иванов који су 1959. године водили кривични поступак. 

Како је прецизирао оба сведока првобитно су говорили да је планинаре на бег из шатора натерала управо технолошка катастрофа.

Руководилац Фонда за очување сећања на групу Дјатлова Јуриј Кунцевич најавио је обраћање ове организације истражном комитету с молбом да обнови истрагу.

„Обраћамо вам се с молбом да спроведете истрагу у вези са кривичним делом без броја, о туристима-скијашима који су изгубили животе у зиму 1959 године на подручју планине Отортен на Северном Уралу. Молимо вас да то учините док су још увек живи сведоци, укључени у операцију потраге спроведену тих година и док се још увек чувају материјални докази“, прочитао је Кунцевич део писмо које су потписали чланови Фонда, Руског географског друштва и родбина погинулих.

У марту ове године Истражни комитет Русије саопштио је да су екстремни временски услови у којима се група Дјатлова нашла проузроквали њихову смрт и да је за појаву толиког броја верзија које трагичне догађаје тумаче мистичним разлозима заслужан немар истраге.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!