Убила их сурова реалност: Да ли је мистерија страшне смрти Дјатловљеве групе коначно решена?

Архивска фотографија
Да ли је вео тајне заувек скинут са страдања Дјатловљеве групе?

Лоша припремљеност туристичке групе Игора Дјатлова за тако захтеван поход на Северни Урал, као и неповољни временски услови почетком фебруара 1959. године на суровој планини Холатчахљ, а не „ватрене лопте“ или велом тајни обавијени разлози, довели су до страдања ових младих људи, пише лист Московский комсомолец, позивајући се на истраживање које је 2015-те спровео Истражни комитет Русије, а које је први пут сада објављено.

По оцени стручњака, група никада не би ни по лепом времену успела да пређе 300 километара за 21 дан, како је било предвиђено.

Како се у тексту наводи, на разјашњавању околности под којима су туристи настрадали били су ангажовани угледни стручњаци. Кримин0лог Владимир Соловјов радио је на расветљавању погибије царске породице Романов, а Сергеј Шкрјабач у Главној криминалистичкој управи Истражног комитета Русије као заменик начелника. Он је познат и као искусни алпиниста, који је учествовао у упон преко двадесет планинских експедиција.

По мишљењу аутора текста објављеног у Московском комсомољцу истражитељи су успели да реконструишу једини могући след догађаја који се збио у ноћи између првог и другог фебруара 1959. године на планини Холатчахљ. Експерти су дошли до закључка да група Дјатлова није била адекватно припремљена за тако озбиљан поход у сложеним временским условима. Већина чланова групе учествовала је у експедицијама четири до шест пута, а њихов руководилац девет пута, међутим они су први пут кренули на зимски поход трећег степена сложености и притом без неопходне опреме и потребних вештина. Тако Дјатловци већ први превој, висине 880 метара, на који су наишли у условима снажног ветра и залеђене падине нису могли да пређу већ су били принуђени да га заобилазе, а притом чекало их је још пет превоја и два врха.

Поред тога група није имала одговарајуће карте терена оријентишући се насумице. Ни место за преноћиште несрећни туристи нису добро одабрали јер се после десеточасовних снежних падавина претворило у клизиште. Те ноћи беснео је и урагански ветар, а температура се спустила четрдесет степени испод нуле.

Када је шатор у коме су се налазили засула лавина, они су излетели практично у вешу, без горњих делова одеће. Дјатловљевци су се поделили у три групе што је такође утицало на кобни исход. Делимично одевени и боси Дорошенко и Кривонишченко успели су да запале ватру, али не и да је одрже и врло брзо су се смрзли. Дјатлов, Колмогорова и Слободин покушали су да се врате у шатор по топлу одећу, али су и они завршили као жртве хипотермије. Трећа група у којој су били Дубињина, Колеватов, Золотарев и Тибо-Брињол упали су у пустош под снегом. Криминална верзија кобног догађаја на Северном Уралу који је распањивао машту најразличитјих аматера истраживача апсолутно је била искључена јер за то није било никаквих ваљаних претпоставки, пренели су руски медији.

Криминолози укључени у расветљавање околности трагичне погибије Дјатловљеве групе, након што су проучили материјал, дошли су до закључка да је истрагу спроведену непосредно после проналаска тела настрадалих туриста одликовао немар и дилетантизам. Конкретно, истраживачи нису узели у разматрање специфичне карактеристике терена, нису прибавили податке о временским приликама и сеизмичкој активности, а нису се бавили ни анализирањем екстремне ситуације, обученошћу или психологијом погинулих у овој експедицији. Како истраживачи из 2015-те наводе, информације о ватреним лоптама и радиолошким истраживањима одеће заслужне за различите верзије страдања Дјатловљеве групе, често обавијене мистиком, појавиле су се заправо због непрофесионалног приступа истраживача.

Прочитајте такође! Није Дјатлов једини: Још две загонетне трагедије у руским планинама

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“