Од великих очекивања до Велике чистке: СССР 30-их година у 17 фотографија

Државни музеј књижевности, Иван Шагин/russiainphoto.ru, David Trachtenberg/Sputnik
Тридесете године 20. века у Совјетском Савезу пре свега се везују за масовне репресије Стаљинове диктатуре. Али то је и време процвата совјетске кинематографије, невероватних успеха у арктичким истраживањима и убрзаног развоја моћних индустријских капацитета.

1. „Вртоглавица од успеха” 

Старци у колхозу проверавају квалитет зрна у новој жетви у источном Сибиру, 1936.

Колективизација која је почела крајем 20-их (у којој су од приватних пољопривредних газдинстава удруживањем формирана задружна колективна газдинства) спровођена је на бруталан и бескомпромисан начин, који је на крају изазвао широки отпор јавности. 2. марта 1939. године објављен је текст Јосифа Стаљина „Вртоглавица од успеха”. У њему совјетски вођа констатује да је пољопривредна колективизација изведена са претераном приљежношћу што је довело до „крајности” које морају бити исправљене. Након тога процес  колективизације знатно је успорен.

2. Крај покрета Басмачија

Група официра Обједињене политичке државне управе са ухваћеним Ибрахим-беком (у средини), вођом оружане побуне Басмачија против бољшевика, 1931.

Такозване Басмачије су се у име ислама бориле против бољшевика за ослобађање Централне Азије. Они су водили герилски рат, уништавали пруге, нападали мала насеља и убијали комунистичке активисте.  Црвена армија је 1931-1932. уништила главницу снага Басмачија. Међутим, појединачни случајеви побуне дешавали су се све до раних 40-их.

3. Глад 1932-1933

Глад у Украјини, 1932. 

Потпуна колективизација и принудно одузимања житарица довели су до глади на пространим територијама Украјине, Поволожја, јужног Урала, западног Сибира и Северног Кавказа. Од глади је умрло преко седам милиона људи.  

4. Гулаг

Група логораша са официром Обједињене политичке државне управе на изградњи канала, 1933.

Совјетски систем логора за принудни рад је 30-их година био на врхунцу. Скоро два милиона људи налазило се у стотинама логора широм земље. Током читаве  деценије преко 360 000 осуђеника је умрло због суровог опхођења, од глади и исцрпљености приликом изградње железничких пруга, канала, фабрика и хидроелектрана.

5. Индустријализација

Радник Магнитогорског металуршког комбината, 1937.

Током 30-их Совјетски Савез је постигао импресивне резултате у индустријализацији, поставши један од светских лидера на том пољу. Саграђено је преко 4 500 нових фабрика. Значајну улогу у томе одиграли су немачки и амерички стручњаци који су у СССР долазили  по позиву. Створени индустријски капацитети су Совјетском Савезу омогућили да модернизује своју војску, што је било веома важно с обзиром на нови глобални конфликт који се приближавао.

6. Љубов Орлова и процват совјетске кинематографије

Кадар из филма „Циркус” Григорија Александрова са глумицом Љубов Орловом у улози Марион Диксон.

Све боља глума, професионална режија и увођење звука и квалитетне сценографије омогућили су совјетској кинематографији врхунска филмска остварења. Неки филмови из овог доба, као што су „Циркус”, „Волга-Волга” и „Весели момци”, постали су вечити хитови за совјетске, а касније руске, љубитеље филма. Најпопуларнија глумица била је Љубов Орлова, први секс-симбол СССР-а.

7. Спасавање посаде ледоломца „Чељускин”

Ледоломац „Чељускин” се пробија кроз снег и лед, 1934. 

13. фебруара 1934. године пароброд „Чељускин” потонуо је у Северном леденом океану, а његова посада од 104 члана искрцала се на ледник. Сви они су спасени током следећа два месеца. Њихови спасиоци одликовани су као први хероји Совјетског Савеза. Милиони совјетских грађана током читаве евакуације забринуто су пратили судбину морнара.

8. Параде спортиста

Парада спортиста на Црвеном тргу 1. маја 1936.

Параде спортиста, покренуте 1919. године у СССР-у, од 1931. почеле су да се одржавају сваке године. Био је то најефикаснији метод за промоцију спорта и здравог стила живота у Совјетском Савезу. Параде су биле значајне и за стварање култа Стаљинове личности. На паради 1935. године  Стаљин је назван „најбољи пријатељ пионира”, док је на паради 1936. године промовисан слоган: „Хвала ти, дуже Стаљине, на нашем срећном детињству.”

9. Култ Стаљинове личности  

Јосиф Стаљин на свечаном заседању посвећеном отварању московског метроа, 1935.

Совјетска пропаганда је уложила много труда како би од Стаљина начинила полубога, непогрешивог идеалног вођу. Био је познат као „велики вођа”, „велики вођа и учитељ”, „отац нација”, „велики господар рата”, „најбољи пријатељ научника” (писаца, спортиста итд).

10. Велика чистка

„Народни непријатељ”, Далеки исток Русије, 1939.

„Велика чистка” је однела скоро 700 000 живота. У Стаљиновим репресијама од 1936. до 1938. године страдало је језгро Комунистичке партије и највиши државници, главу су изгубили највиши војни званичници, као и велики број обичних грађана.  

11. Совјетска интервенција у Шпанском грађанском рату

Совјетски пилоти на аеродрому Сото код Мадрида, 1936.

Шпански грађански рат био је заправо генерална проба за Други светски рат. И Совјетски Савез и Немачка послали су сукобљеним странама огромне количине оружја, тенкова, авиона, топова и ратних бродова. Преко 2000 совјетских стручњака, међу којима 772 пилота и 351 командант тенка борили су се за Републику против Франкових националиста, које су подржавали немачка легија „Кондор” и италијански експедициони корпус.

12. Први лет Москва-Северни пол-Ванкувер (Вашингтон, САД)

Совјетски пилоти Александар Бељаков, Валериј Чкалов и Георгиј Бајдуков после слетања у Ванкуверу, 29. јун 1937.

Од 18. до 20. јуна совјетски пилоти су у авиону Тупољева АНТ-25 извели први непрекидни лет од Москве до Ванкувера (држава Вашингтон, САД) преко Северног пола. Лет је трајао 63 сата, а авион је прешао раздаљину од 8 811 километара.  

13. Освајање Арктика

Слева надесно: хидролог Петар Ширшов, радио-оператер Ернст Кренкељ, руководилац станице Иван Папањин и геофизичар Јевгениј Фјодоров на отварању прве плутајуће станице на Северном полу, 6. јун 1937.

Совјетски Савез је 30-их година постигао огроман успех у освајању Арктика и његовој индустријској експлоатацији. Наиме, совјетски пилоти су извели свој први непрекидни лет преко Северног пола, ледоломац  „А. Сибирјаков” извео је прву успешну пловидбу Северним морским путем без паузе у зимском периоду. Совјетски Савез је основао на десетине арктичких лука и открио бројна налазишта гаса и нафте у овом региону. 1937. године основана је прва плутајућа станица са посадом на Северном леденом океану под називом „Северни пол-1”.

14. Битке на језеру Хасан и на реци Халкин Гол

Јапански војник се предаје совјетским снагама током битке на Халкин Голу, 1939.

После окупације Манџурије 1932. године јапанско царство је стекло дугачку границу са Совјетским Савезом и његовим савезником Монголијом. Јапанци су у Далеком истоку Русије видели простор за будуће ширење својих интереса и почели су да искушавају снагу свог будућег непријатеља. У низу сукоба на језеру Хасан и реци Халкин Гол 1938. и 1939. године уједињена совјетско-монголска војска је до ногу потукла јапанску армију. Ударац је био тако тежак да се Јапанско царство није усудило да нападне СССР у јуну 1941. године, када су нацисти извршили напад на западне границе Совјетског Савеза. Јапан је своје ширење преусмерио у правцу Тихог океана. 

15. Споразум Рибентроп-Молотов

Јосиф Стаљин и немачки министар спољних послова Јоахим фон Рибентроп у Кремљу, 23. август 1939.

Споразум о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза, познат као Споразум Рибентроп-Молотов, ефикасно је Хитлеру одвезао руке, тако да је могао да се бави Пољском, а затим да пређе на Француску без страха да ће га са леђа напасти СССР и да ће морати да се бори на два фронта. Тајни протокол Споразума предвиђао је и поделу Источне Европе између сиперсила. Према њему, Финска, Источна Пољска, део Румуније и балтичке земље требало је да потпадну под совјетску сферу утицаја.

16. Упад совјетске војске у Пољску

Немачки мотоциклисти и совјетски тенкови Т-26 из 29. тенковске бригаде у Бресту, септембар 1939.

17. септембра 1939. године Црвена армија је прешла совјетско-пољску границу и почела такозвану „ослободилачку кампању” чији је циљ, према Совјетима, било „ослобађање народа Западне Украјине и Западне Белорусије од угњетавања пољских лордова и капиталиста”. Био је то ударац који је дотукао већ поражену пољску војску. Као резултат кампање, Совјетски Савез је анексирао Источну Пољску (Западну Украјину и Западну Белорусију). Црвена армија и Вермахт су 22. септембра одржали заједничку војну параду у Бресту.

17. Почетак Зимског рата

Генерал Терентиј Штиков (напред десно) прегледа наоружање војника Црвене армије за време Совјетско-финског рата 1939-1949. године, 1. децембар 1939.

У јесен 1939. године Москва је Хелсинкију понудила замену: за финску Карелијску превлаку и неколико острва у Финском заливу Совјетски Савез је био спреман да да много већу (али мање развијену) територију совјетске Карелије. Совјети су на тај начин желели да заштите Лењинград, који се налазио сувише близу финске границе. Када је Финска одбила овај предлог, Црвена армија ју је напала 30. новембра 1939. године. Стаљин је одлучио не само да силом заузме њену територију, него и да „совјетизује” Финску и претвори је у совјетску републику. Али, био је то превелик залогај за СССР. Финци су се показали као непомирљиви непријатељи. Совјетски муњевити рат је пропао: Манерхајмова линија није пробијена, совјетске снаге су опкољене и уништене, а број жртава био је огроман.

Сазнајте још: Зашто су Финци посветили своје смртоносно оружје совјетском министру?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“