Изненађени Немци: како је совјетски Т-28 јуришао кроз окупирани Минск

О томе је после Великог Отаџбинског рата детаљно писао Дмитриј Маљко, у то време стари наредник, који је управљао тенком, преноси „Росијскаја газета“. Почетак рата затекао га је у војном складишту у Белорусији, где је служио. Све се припремало за брзу евакуацију. Формирана је колона технике, коју је штитио тенк Т-28.

На Могиљевском путу колона је изненада бомбардована. Стао је и тенк. Маљко је изашао да га поново оспособи. У томе је успео. Међутим колону није стигао. Дошавши до друге јединице, успео је да нађе посаду за тенк. Њему су се придружили мајор Васечкин и три полазника артиљерјиске школе: Николај Педан, Александар Рачицки и Фјодор Наумов.

Посади су дали задатак да извуку из мочваре три тенка Т-26. Тенкове нису успели да пронађу, те су заноћили у шуми. Ујутру се разјаснило, да се совјетска војска повукла, а да су около свуда Немци. Тада је Николај Педан предложио да се пробију директно кроз окупирани Минск. Посада се вратила са тенком до складишта, где је служио Маљко, где су се снабдели са више од 70 граната и 7 хиљада метака за митраљез и кренули су ка Минску. У својим мемоарима „За воланом тенка“ Дмитриј Маљко пише, како су нагло упали у Mинск и одмах из митраљеза почели да дејствују по фашистима. Након тога су прешли дрвени мост преко реке Свислач а затим кренули десно. Пред њима се појавила колона немачких мотоциклиста.

Борбе на територији Белорусије

Пјотр Бернштејн/Sputnik

„Фашисти су се кретали као на паради, не слутећи да има непријатеља у позадини. Лактови широко растављени, самоуверена лица. Мајор није наредио да се отвори ватра одмах. Осетио сам руку на свом левом рамену и окренуо тенк на лево. Први ред мотоциклиста ударио је чело тенка и тенк их је све изгазио. Други део колоне кренуо је у десно, одмах сам добио нову команду од мајора и окренуо тенк у десно. И ове мотоциклисте задесила је иста судбина. За мање од минута скоро цела колона је била згажена тенком“, сећа се Дмитриј Маљко.

Тенк се зауставиоу Пролетерској улици, која сада носи име Јанка Купале. Цела улица била је закрчена разбијеном немачком техником, муницијом, машинама и оружјем. А преко реке, у парку Горког, били су сакривени тенкови и самохотке. Т-28 открио је ватру из свих средстава. По тврдњама Маљка, тенкисти су уништили или оштетили око десет тенкова и оклопних возила, 14 камиона и три артиљеријске батерије. Ипак тенк није могао да изађе из окружења. Немци су тенк на крају погодили.

Дмитриј Маљко је искочио из тенка рањен, чудом је преживео. Успео је да напусти град у метежу и да се провуче преко још увек неформиране линије фронта. Он се није сећао презимена чланова посаде које је упознао на кратко у стихији рата. Идентитет мајора установљен је делимично, презиме Весечкин. Име до данас није познато. Презимена полазника артиљеријске школе касније су установљена, захваљујући самом Николају Педану, који је по речима Дмитрија предложио повлачење директно кроз Минск. Педан је био заробљен, где је остао до 1945. у немачком заробљеништву када је ослобођен. Срели су се поново шездесетих година.

Други Белоруски фронт, борбе за Минск

Борис Јарославцев/Sputnik

Позната је судбина још једног полазника артиљеријске школе, Фјодора Наумова. Њега су спасили локални житељи и пребацили га партизанима. Он је и рекао место где је сахрањен мајор Васечкин, и рекао имена свих питомаца. Погинуле је сахранила локална житељка Љубав Кирјева. Мемоари Дмитрија Маљка били су публиковани 1986. године у једној из књига серије „На земљи, на небесима и на мору“. Ветерану тенкисти посвећен је документарни филм „Војничка судбина“, који је снимљен у Белорусији 1989. Маљко је награђен орденом Отаџбинског рата првог степена.

Многи савремени ислеђивачи не верују баш свему о чему је писао и говорио Дмитриј Маљко. Они не споре да се пробој два тенка заиста десио, но тврде да су то били тенкови Т-34. Један је био погођен блиу штаба 20. немачке тенковске дивизије. Тај тенк је неколико година стајао на улици и постао је локална легенда. Након три године после тих догађаја Минск је ослобођен.

На 75. годишњицу ослобођења престонице Белорусије од Немаца, на интернет страници Министарства одбране Русије публикован је циклус докумената из војног одсека фонда Централног архива.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!