Велелепни Јусуповски дворац у Санкт Петербургу, чију посету није преживео Григориј Распућин

Једног децембарског дана крајем 1916. године блиски пријатељ руског цара Григориј Распућин појео је колач с калијум-цијанидом и залио га отрованом Мадером, али отров из неког разлога није деловао. Његово срце није престало да куца ни после четири испаљена хица из пиштоља. Смрт га је задесила на дну Неве, где су убице бациле његово везано тело. Место догађаја био је велелепни Јусуповски дворац. 

Како је грађена палата

Јусуповски дворац је троспратно здање препознатљиве окер жуте боје у неокласицистичком стилу на обали реке Мојке у Санкт Петербургу. Градња палате за тајног саветника (један од највиших државних службеника) Катарине Друге Андреја Шувалова започела је седамдесетих година осамнаестог века. Зграду је пројектовао Француз Жан Батист Вален Деламот, архитекта за чије име су везана бројна друга чувена здања у Петербургу као што су Велики гостини, односно трговачки двор, Академија ликовних уметности или Мали Ермитаж.

Палату 1830. године купује један од најбогатијих људи у Русији, управник владарског двора Борис Николајевич Јусупов. Дворац је постао само један од 57 поседа кнежевске породице. Имали су, рецимо, још једну тако велелепну палату на Криму.

Породица Јусупов потиче од владара Ногајске хорде. По аристократији ни мало не заостаје за царском породицом Романов, а по богатству је чак знатно превазилази. Први Јусупови дошли су у Москву за време Ивана Четвртог. Цар је потомке племићке породице наградио богатим поседима и кнежевским титулама. Касније се имовина Јусупових увећала захваљујући женидби првог Јусупова богатом удовицом Катарином Јаковљевном Сумароковом, ћерком чиновника блиског царском двору.  

Архитектонски ансамбл поред дворца чине црква Покрова Пресвете Богородице, коњушница и врт, као и раскошно кућно позориште Јусупових дограђено у бароконом стилу 1830. године, које неодољиво подсећа на сцену чувеног петербуршког Маријинског театра. Јусупови су овде приређивали гламурозне вечери, а на сцени позоришта наступали су најистакнутији петербуршки балетски уметници и свирали најбољи оркестри Империје.

Јусупови колекционари

Иза сведене фасаде крије се луксуз и лепота унутрашњег уређења палате. Дворске одаје биле су уређене у потпуно различитим стиловима. Тако је Маварски салон у знак сећања на претке био у оријенталном стилу. Страствени колекционари, богати чланови кнежевске породице Јусупов, буквално су затрпали драгоценостима просторије дворца.

Живот у таквом варварском сјају за последњег представника породице, Феликса Јусупова, био је неподношљив. Он је више волео да борави у  апартманима који су специјално за њега направљени на првом спрату и сутерену дворца. Била је то нека врста стана у дубини огромне зграде. Богати власник је апартмане називао гарсоњером.

Феликс Јусупов је био несвакидашња особа. Од детињства је волео да се облачи у женске хаљине, носи накит и шминка се, а томе га је научила мајка која је очекивала да роди девојчицу. Сва аристократија Руске империје говорила је о особењаштву младог човека. Причало се да је био хомосексуалац, али за то нема доказа. Феликс је, као многи други Јусупови, био у блиским односима с царском породицом.

Тајанствено убиство

Феликс је заједно са царевим рођаком великим кнезом Дмитријем Павловичем 17. децембра 1916. године у дворац довео Григорија Распућина, сибирског сељака и блиског пријатеља последњег руског императора Николаја Другог, а нарочито његове жене, императорке. Распућина је пратила репутација „светог старца“ и исцелитеља. Он је, рецимо, могао да заустави крварење код царевића Алексеја који је боловао од хемофилије. Поред свега тога, људи блиски цару сматрали су да старац превише снажно утиче на цара Николаја и уопште политику, па су желели да отаџбину ослободе од „озлоглашеног преваранта“.

Судбоносног дана у подрумској просторији „гарсоњере“ Јусупов и Велики кнез почастили су старца вином Мадера у које је сипан отров и колачима припремљеним с калијум цијанидом. Међутим отров није деловао. О узроцима чудне појаве изношене су најразличитије претпоставке. Према једној од њих шећер у колачима и вину неутралисао је дејство отрова и тако заштитио Распућина од изненадне смрти.  

После неуспелог тровања Јусупов је пуцао старцу право у срце из Браунинга. Али ни тај хитац није био смртоносан, Распућин је у ропцу покушао да удави свог убицу. Завереници су морали да пуцају у старца још неколико пута, после чега су тело бацили у Неву. Истражни органи установили су да је смртно рањени старац у води био жив још седам минута.

У подруму дворца на месту убиства Григорија Распућина реконструисана је мрачна последња епизода из његовог живота која се одиграла кобне ноћи, са постављеним воштаним фигурама учесника у злочину. Кустоси посетиоцима причају како чувари ноћу чују мистериозне кораке из подрума, од којих их подилази језа, потпуно сигурни да то није нико други доли Распућин, човек мистичне снаге.  

Дворац после револуције

Јусупови су остали без палате 1917. године. Кнежеви су због револуције морали да оду из Петербурга на Крим, остављајући велики број драгоцености. Део богатства сакрили су на посебним тајним местима тако вешто да заправо никада није ни пронађено. Тако се међу несталим драгуљима води и „Перегрина“, јединствени бисер који вреди преко милион долара.  

Јусуповски дворац избегао је пустошење које је после револуције снашло већину сличних здања. У згради је 1925. године смештен Дворац културе лењинградских просветних радника. За време Другог светског рата у дворцу се налазила болница, а у послератном периоду проглашен је за историјски споменик од федералног значаја.

Популарни музеј

У Јусуповском дворцу данас се налази музеј чија је поставка посвећена животу поколења племића кнежевске породице Јусупових. Овде се одржавају и међународне конференције и дипломатски сусрети.

Аљона Пермјакова, историчар и кустос у Јусуповском дворцу каже да туристе највише одушевљава амбијент, будући да се овде заиста може осетити аутентична аристократска атмосфера. „Многи екпонати не само да су припадали кнежевима Јусупов, него је њихов распоред у ентеријеру идентичан оном пре револуције и емиграције власника. Већина посетилаца Дворца упознавши се са његовом историјом понесе управо тај утисак живог простора“, наглашава Пермјакова.

Поред оријенталног Маварског салона импресиван утисак остављају Храстова трпезарија израђена у дуборезу, као и запањујуће акустична Фоаје са белим стубовима и кућно позориште, где се поред туристичког обиласка може присуствовати и некој од вечерњих представа које се овде редовно одржавају.

Јусуповски дворац може се посетити туристички свакодневно, групно или појединачно с аудиоводичем. Више инфорамција налази се на сајту.