Сва деца у Совјетском Савезу имала су отприлике исте играчке: „неваљашку“ (лутку са округлом тешком основом која се, када покушате да је оборите, сама поново усправља), чигру и, наравно, лутке.
Њима су се играли и девојчице и дечаци, с обзиром да је избор био ограничен. Скоро све играчке су се правиле у једној од најпознатијих и најстаријих фабрика у Иванову, која је отворена 1942. године.
У то доба лутке су се правиле о дрвета, иверице и папирне пулпе. Фабрика је производила око 50 лутака дневно, а свака је била ручно осликана.
Лутке су изгледале као ликови из бајки и цртаних филмова. Неке су биле одевене у народне ношње различитих етничких група Совјетског Савеза. Играчке су се продавале широм земље за четири-пет рубаља по комаду (што је еквивалентно данашњој цени Барбике).
После распада Совјетског Савеза производња је прекинута и фабрика затворена. Међутим, 2006. поново је прорадила. И наставила да користи исти дизајн, принципе израде, па чак и опрему из времена Совјетског Савеза.
Једино се променио материјал од којег се лутке праве. Данас се лутке праве од хипоалергене пластике и полиетилена.
Производња почиње израдом делова лутке помоћу калупа. Главе се посебно праве: то обухвата стављање косе, цртање лица и убацивање очију. Тек тада се глава и тело састављају. Одећа се такође ручно шије.
Узгред, одвојена глава совјетске лутке је практично постала мем и инстант слика за хорор филмове.
Овакве лутке још увек воле они који су одрасли у Совјетском Савезу. Постоје онлајн форуми на којима колекционари размењују дечје играчке, траже стручно мишљење о години њихове производње или се само хвале својим „лепотицама”. Ретки примерци се продају за чак 15 000 рубаља (230 долара).
Нова лутка висине 30-55 cm кошта од 700 до 2.700 рубаља (10-40 долара). Најскупља опција је лутка са комплетном гардеробом. Многе лутке носе савремену одећу, али има и модела у руским народним ношњама или у хаљинама инспирисаним гжељском керамиком.