Како су се совјетски авиони-камиказе забијали у стамбене зграде

alliesinteractive/freepik.com, Alain Durand, topwar.ru
Много година пре трагедије 11. септембра у Америци, два психички нестабилна пилота у СССР-у забила су се авионима у стамбене зграде.

Совјетски лаки авион Ан-2 један је од најпопуларнијих на свету. Мали двокрилац са фиксним стајним трапом, прозван „Кукурузник”, ушао је Гинисову књигу рекорда као једини авион који се производи преко 60 година (од 1947. године). Осим у СССР-у, производили су га у Кини и Пољској, а испоручиван је у још десетак земаља.

Ан-2 је лак за управљање и добар због своје мултифункционалности. Коришћен је и у борбеним дејствима (од Корејског рата 1950-1953. до грађанског рата у Либији 2011. године), као и за потпуно цивилне намене: помоћу њега су се поља прашила хемијским средствима, превозили су се терет и путници, између осталог, на тешко приступачна места, где већи авион просто не би могао да слети.

Осим тога, како су показала два трагична случаја који су се догодили 1972. године у Ворошиловграду (данашњем Луганску) и 1976. године у Новосибирску, Ан-2 је двапут био оруђе убиства: психички нестабилни пилоти су се овим авионима забили у стамбене зграде. И док је у првом случају погинуо само самоубица, други пилот је са собом однео животе још четири особе.

Случај 1: Ворошиловград

Ујутро 27. марта 1972. године капетан авиона Тимофеј Шовкунов требало је да полети из Ворошиловграда по уобичајеној маршрути: у суседни град Сватово. Сазнавши да је лет отказан због временских услова, рекао је колегама да иде на доручак. Уместо тога он је узео кључеве авиона Ан-2, преузео летелицу од механичара и, након што је испробао моторе, узлетео у ваздух. Без другог пилота и не рекавши ништа диспечеру.

Диспечери и аеродромске службе нису успели да ни да схвате где лети Шовкунов, када је из града већ стигла вест о несрећи. Шовкунов је погинуо, залетевши се са авионом Ан-2 у сопствени стан на другом спрату. „Очигледно да је хтео да поравна рачуне не само са животом, него и са станом где није био срећан”, пише „КП Украина”.

Шовкунов је знао да у стану није било никога, јер се претходног дана посвађао са женом и она је отишла и одвела њиховог сина. Пре тога супружници су се више пута свађали, а и опште психичко стање пилота није било најбоље. „Узрок несреће било је самоубиство капетана авиона због психопатолошке реакције  због породичних проблема”, укратко закључује архив „Ваздухопловне несреће, инциденти и катастрофе у СССР-у и Русији”.

Жена Шовкунова касније је рекла да јој је он више пута претио да ће се убити помоћу авиона. Пилот је притом вешто скривао своје психичке проблеме од колега, док није било сувише касно.

Случај 2: Новосибирск

Владимир Серков, пилот из Новосибирска, од 1971. године патио је од напада епилепсије, касније се ударио у главу када је пао из аутобуса, али је од лекара скривао сталне главобоље, јер се плашио да ће изгубити посао. И, као и у случају Тимофеја Шовкунова, Серков није имао складан породични живот.

Пилот се понашао све неуравнотеженије, стално је беснео на жену Татјану, покушао је да се убије. Супружници су на крају поднели захтев за развод, жена је дете одвела код родитеља. 25. септембра 1976. године Серков је видео своју жену са познаником поред куће Татјаниних родитеља, разбеснео се од љубоморе и чак је ударио. Те ноћи је одлучио да убије не само њу и себе, него и таста, ташту и сина.

Дошао је на аеродром и узлетео у туђем авиону на основу фалсификоване дозволе за полетање. Неколико минута касније равнодушно је одговорио на узнемирена питања диспечера куда је кренуо: „Тражите ме по улици Степнаја, бр. 43/1, збогом”. То је била кућа Татјаниних родитеља, где је она привремено живела са сином. Серков се забио у зид куће између другог и трећег спрата. Он је погинуо приликом експлозије, а затим је букнуо страшан пожар, у којем је погинуло четворо комшија, међу којима троје мале деце. Породица Серкова није била код куће.

До 2001. године власти о овој трагедији ништа нису објавиле грађанима, а становници „зграде у коју се забио авион” и даље не воле да је се сећају.

Прочитајте такође! Плава гробница „Совјетског Титаника“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“