Плава гробница „Совјетског Титаника“

Прекоокеански брод „Адмирал Нахимов“ у Сочију.

Валериј Шустов/Sputnik
Био је то најпогубнији мирнодопски бродолом на Црном мору. Трагедија путничког брода „Адмирал Нахимов“ толико је потресла Русе да су овом броду дали надимак Совјетски Титаник.

У вечерњим сатима 31. августа 1986. путнички брод Адмирал Нахимов испловио је из Цемеског залива близу Новоросијска. У току је било крстарење са посетом Сочија и других црноморских лука.

Последњи дан боравка брода „Адмирал Нахимов“ у луци Новоросијска уочи катастрофе 31. августа 1986. године.

Брод је направљен за време Вајмарске републике и првобитно носио назив „Берлин“, а затим је на име ратне одштете предат СССР-у, где је непуних 30 година под новим именом служио као путнички брод.

То је био огроман и луксузан брод, али му је радни век истекао и требало је да буде повучен из експлоатације. Планирано је да ова пловидба буде једна од последњих. И заиста је била последња.

Судар

На броду је било 1243 особе (897 путника и 346 чланова посаде). Нико није знао каква опасност их чека. У тренутку судара једни су плесали, други гледали филм, а већина се спремала за починак.

У исто време је у луку упловљавао теретни брод „Петар Васев“. Његов капетан Петар Ткаченко је обећао да ће уступити пролаз путничком броду.

Међутим, ствари су кренуле наопако. „Петар Васев“ је направио потпуни заокрет и кренуо према „Адмиралу Нахимову“. Обе посаде су се узнемириле, али је Ткаченко пратио кретање на свом аутоматском радару и спокојно одговорио да све иде по плану и да ће се бродови успешно мимоићи.

Капетан путничког брода Вадим Марков је отишао да вечера и зато није био на командном мосту.

Када је већ постало очигледно да ће доћи до судара морнари су се успаничили. Тек тада је Ткаченко скинуо поглед са радара и видео да је систем дао потпуно погрешан приказ. Било је већ касно да се накнадним командама брод заустави.

Катастрофа

Краснодарски крај, СССР, 7. септембар 1986. Рониоци на броду „Аметист“ пред потрагу за преживелима са потонулог путничког брода „Адмирал Нахимов“.

Теретњак је у 23:12 ударио у путнички брод и пробио га направивши отвор широк 80 квадратних метара. Брод је почео да се накреће на страну.

Одмах је нестало струје. „Адмирал Нахимов“ је потонуо за свега осам минута, одневши са собом на дно многе људе који су у мрклом мраку остали у својим кабинама. Живот су изгубила и 23 детета. Било је касно и деца су већ спавала.

Брод је имао чамце за спасавање али посада није имала довољно времена да их употреби. „На палуби смо затекли збрку. Једни су нешто викали, други су вриштали или се нервозно смејали. Мушкарци су палили упаљаче и шибице. Али још увек није било панике“, сећа се Јекатерина Кишман. 

Када је брод почео брзо да тоне стотине људи су поскакале у воду спасавајући живу главу. „’Скачи!’, довикну ми неки високи мушкарац у белим панталонама. ’Не умем да пливам!’, одговорих. ’Свеједно скачи!’, рече па ме дохвати и гурну у море“, испричала је Јекатерина.

Владимир Пузирко, један од преживелих, каже: „Скочио сам и свим снагама пливао покушавајући да се одмакнем од брода који тоне, да ме не ухвати вртлог. Осврнуо сам се и видео да брод већ тоне. И мене је струја повукла ка дну... Имао сам веома јаку жељу за животом, свим силама сам покушавао да испливам на површину. И успео сам! Скинуо сам кошуљу, панталоне и ципеле. Схватио сам да ме струја носи на отворено море. Изненада угледах велики брод у близини. То је био ’Петар Васев’“.

Украјинска ССР, Одеса, 12. март 1987. Галина Петровна Бесарабова показује фотографије своје ћерке Људмиле која је изгубила живот у судару теретњака „Петар Васев“ и путничког брода „Адмирал Нахимов“.

„Петар Васев“ је био први брод који је учествовао у спасавању. Неколико сати касиније придружили су му се бродови и чамци из Новоросијска.

Заједничка гробница

Бродолом „Адмирала Нахимова“, касније познатог под надимком „Совјетски Титаник“, однео је 423 живота – 359 путника и 64 члана посаде. Капетани оба брода су преживели и касније су проглашени кривим за немар који је проузроковао трагедију. Осуђени су на по 15 година затвора, али су ослобођени 1992.

Обелиск посвећен жртвама бродолома путничког брода „Адмирал Нахимов“ који се догодио 31. августа 1986. на Црном мору.

У првим данима септембра рониоци су почели да ваде тела из потонулог брода. Међутим, због великих врућина тела су се већ увелико распадала тако да су фотографије морале бити направљено што брже како би се жртве могле идентификовати. Поједини фотографи су доживели нервни слом.

Када су два рониоца изгубила живот за време подводних радова одлучено је да се цела операција хитно обустави и да се „Адмирал Нахимов“ и преостали путници оставе да почивају у миру на морском дну.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“