Последње путовање: Мистериозни нестанци руских бродова

Последње путовање барона Фон Тоља

21. јуна 1900. године руски истраживач Арктика барон Едуард фон Тољ кренуо је у поларну експедицију на једрењаку „Зарја” (Зора) са циљем да истражи Источносибирско море. У експедицији је учествовао и Александар Колчак, будући вођа Белогардејаца, антикомунистичког покрета у руском грађанском рату (1917-1922).

Посада руског једрењака „Зарја”.

Архивска фотографија

После две године путовања, у мају 1902. године, барон Фон Тољ и његова тројица сапутника напустили су брод и кренули да у санкама и кануима обиђу острва арктичког архипелага. Планирано је да се на брод врате на острву Бенет, али то се никад није догодило. Дебео слој леда спречио је брод да стигне до овог острва. „Зарја” се насукала у једном од залива, а посаду је евакуисао пароброд „Лена”.

Руски једрењак „Зарја” 1910. године.

Архивска фотографија

Што се тиче Тољове групе, верује се да су, пошто нису успели да се врате на „Зарју”, сами покушали да стигну до копна. Међутим, нису у томе успели и њихова судбина је непозната.    

Нестанак „Херкулеса”

Владимир Русанов је био познат као изузетан истраживач Северног пола, који је организовао неколико успешних експедиција на Арктик. Међутим, једно путовање га је коштало живота.

Цртеж „На палуби Херкулеса са супругом Жулијетом Жан” уметника В. Орлова. Гваш, оловка. Репродукција. Серија цртежа посвећених арктичком истраживачу Владимиру Русанову (1875-1913).

Sputnik

Једрењак „Херкулес” са Русановом, његовом женом и 14 чланова посаде отпловио је на Свалбард где су проучавали западни део архипелага. На јужном делу Свалбарда брод је ушао у снажну олују. Његова даља судбина је непозната.

Цртеж „Херкулес окован ледом” В. Орлова. Гваш, оловка. Репродукција. Серија цртежа посвећених арктичком истраживачу Владимиру Русанову (1875-1913).

Sputnik

Организовано је неколико потрага, али ништа није постигнуто. Тек 1934. године на једном безименом острву архипелага пронађен је дрвени стуб са натписом: „Херкулес. 1913”. Исте године на другом острву пронађене су личне ствари истраживача. Али остаци брода и посаде никада нису нађени.

Света Ана

10. августа 1912. године парни брод с једрима „Света Ана” кренуо је из Санкт Петербурга на амбициозно путовање са циљем да први пут прође Северним морским путем под руском заставом.

„Света Ана”

Архивска фотографија

Дебео слој леда спречио је напредовање брода према истоку и присилио га да се креће ка северу, све док се 1914. године није заглавио у леду у близини архипелага Земље Франца Јозефа. Посада се поделила. 14 чланова посаде кренуло је према југу у нади на ће пронаћи насељена острва. Скоро сви су умрли на том путу, осим навигатора Валентина Албанова и морнара Александра Конрада. Белешке и запажања која су они донели значајно су допринели проучавању навигације на Арктику.

Предмети које су руски научници пронашли на Земљи Франца Јозефа, где је 1913. године нестала експедиција Георгија Брусилова.

Руслан Кривобок/Sputnik

Ништа се не зна о судбини капетана Георгија Брусилова и 13 морнара који су одлучили да остану на броду, јер „Света Ана” никада више није виђена, упркос бројним потрагама које су подузете.

Арктик је суров свет који живи по својим суровим законима. Сазнајте како су Руси успевали да преживе на том месту.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!