Последње путовање: Мистериозни нестанци руских бродова

AMC, 2018
Популарна телевизијска серија Ридлија Скота „Ужас” (The Terror) о реалном необјашњивом нестанку два британска брода на Арктику осваја гледаоце широм света. Тим поводом Russia Beyond вам представља мистериозне нестанке бродова из руске историје.

Последње путовање барона Фон Тоља

21. јуна 1900. године руски истраживач Арктика барон Едуард фон Тољ кренуо је у поларну експедицију на једрењаку „Зарја” (Зора) са циљем да истражи Источносибирско море. У експедицији је учествовао и Александар Колчак, будући вођа Белогардејаца, антикомунистичког покрета у руском грађанском рату (1917-1922).

Посада руског једрењака „Зарја”.

После две године путовања, у мају 1902. године, барон Фон Тољ и његова тројица сапутника напустили су брод и кренули да у санкама и кануима обиђу острва арктичког архипелага. Планирано је да се на брод врате на острву Бенет, али то се никад није догодило. Дебео слој леда спречио је брод да стигне до овог острва. „Зарја” се насукала у једном од залива, а посаду је евакуисао пароброд „Лена”.

Руски једрењак „Зарја” 1910. године.

Што се тиче Тољове групе, верује се да су, пошто нису успели да се врате на „Зарју”, сами покушали да стигну до копна. Међутим, нису у томе успели и њихова судбина је непозната.    

Нестанак „Херкулеса”

Владимир Русанов је био познат као изузетан истраживач Северног пола, који је организовао неколико успешних експедиција на Арктик. Међутим, једно путовање га је коштало живота.

Цртеж „На палуби Херкулеса са супругом Жулијетом Жан” уметника В. Орлова. Гваш, оловка. Репродукција. Серија цртежа посвећених арктичком истраживачу Владимиру Русанову (1875-1913).

Једрењак „Херкулес” са Русановом, његовом женом и 14 чланова посаде отпловио је на Свалбард где су проучавали западни део архипелага. На јужном делу Свалбарда брод је ушао у снажну олују. Његова даља судбина је непозната.

Цртеж „Херкулес окован ледом” В. Орлова. Гваш, оловка. Репродукција. Серија цртежа посвећених арктичком истраживачу Владимиру Русанову (1875-1913).

Организовано је неколико потрага, али ништа није постигнуто. Тек 1934. године на једном безименом острву архипелага пронађен је дрвени стуб са натписом: „Херкулес. 1913”. Исте године на другом острву пронађене су личне ствари истраживача. Али остаци брода и посаде никада нису нађени.

Света Ана

10. августа 1912. године парни брод с једрима „Света Ана” кренуо је из Санкт Петербурга на амбициозно путовање са циљем да први пут прође Северним морским путем под руском заставом.

„Света Ана”

Дебео слој леда спречио је напредовање брода према истоку и присилио га да се креће ка северу, све док се 1914. године није заглавио у леду у близини архипелага Земље Франца Јозефа. Посада се поделила. 14 чланова посаде кренуло је према југу у нади на ће пронаћи насељена острва. Скоро сви су умрли на том путу, осим навигатора Валентина Албанова и морнара Александра Конрада. Белешке и запажања која су они донели значајно су допринели проучавању навигације на Арктику.

Предмети које су руски научници пронашли на Земљи Франца Јозефа, где је 1913. године нестала експедиција Георгија Брусилова.

Ништа се не зна о судбини капетана Георгија Брусилова и 13 морнара који су одлучили да остану на броду, јер „Света Ана” никада више није виђена, упркос бројним потрагама које су подузете.

Арктик је суров свет који живи по својим суровим законима. Сазнајте како су Руси успевали да преживе на том месту.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“