Зашто Јапан није напао СССР у Другом светском рату?

Хоменко, Трошкин/Sputnik
Москва би била у великом проблему да је Токио 1941. године кренуо у офанзиву и отворио фронт на Истоку. Јапан је, међутим, после тоталног пораза 1939. године радије избегавао нове непријатности са Црвеном армијом.

„Свакога дана је било једно исто: Јапанци су нападали у зору и повлачили се у сумрак“, написао је Иван Карпенко који је командовао водом митраљезаца у бици на Халкин Голу између СССР-а и Јапана.

„Не сећам се да смо заробили макар једнога од њих. Нисмо држали заробљенике. Али, сваког дана смо им у току једног сата дозвољавали да покупе своје погинуле саборце, и они су то радили“.

Јапански војници пуцају из лежећег положаја испред уништених совјетских тенкова.

Борбе на Халкин Голу су биле необичне. Са једне стране, пет месеци (од маја до септембра 1939) на Далеком истоку су вођене жестоке борбе уз учешће тенкова и авијације, у којима је изгинуло на хиљаде људи. Са друге стране, ни једна ни друга земља званично нису објавиле рат нити су се бориле за своју територију.

И поред тога, овај чудни конфликт је био судбоносан и у великој мери је предодредио ток Другог светског рата, јер се Јапан 1941. године није усудио да нападне СССР са истока. Поред тога, управо на Халкин Голу се Георгиј Жуков први пут истакао као сјајан војсковођа који је затим довео Црвену армију до победе над Немцима.

Јапанска експанзија

Монголска пешадија у борби на реци Халкин Гол.

Јапанци су до 1939. године проширили империју и сферу утицаја далеко изван својих исконских острва. Окупирали су Кореју и основали марионетску државу Манџукуо у Северној Кини (Манџурија). То је значило да Јапан мора пажљиво балансирати на ивици директног сукоба са СССР-ом и његовом савезницом, комунистичком Монголијом, утолико пре што је Јапан 1936. стао на страну нацистичке Немачке потписавши Антикоминтернски пакт усмерен против Совјетског Савеза. Другим речима, совјетско-јапански односи су се погоршавали.

Две земље су се отворено сукобиле први пут 1938. године код језера Хасан на совјетско-манџурској граници. Победио је СССР. Годину дана касније Квантунска армија је учинила још један покушај, овога пута напавши Монголију.

Неспоразум или провокација?

Заменик командира вода Г. Доља поставља заставу на Ремизовој коти током битке на Халкин Голу.

Халкин Гол је река у Монголији која је по Јапанцима требало да буде граница између Монголије и Манџукуа, али је Монголија (и њен моћни савезник СССР) инсистирала на томе да је граница неколико километара источно од реке.

„Јапанци су у ово спорно подручје 1938. послали официра који је саопштио... да је Халкин Гол граница“, каже јапански историчар Кото Касахара за портал Lenta.ru, и додаје да је цео инцидент могао бити један велики неспоразум.

Борци 149. стрељачког пука Црвене армије у нападу током окршаја на Халкин Голу.

Совјетски и руски историчари су, међутим, уверени да конфликт није имао никакве везе са картографијом и да је „неспоразум“ био само повод за даљу јапанску експанзију.

„Токио је био револтиран тиме што СССР помаже Кини [која је ратовала са Јапаном]. Зато је одлучио да организује провокацију против Совјетског Савеза и тако демонстрира јапанску моћ не би ли СССР престао да помаже Кини“, пише у „Историји међународних односа“ (под редакцијом Анатолија Торкунова, ректора Московског државног универзитета међународних односа).

Битка у недођији

Јапански војници су у мају 1939. заједно са манџурском армијом продрли на територију Монголије где готово да нису наишли на отпор. Монголима, и што је још важније, Совјетима је било потребно време да концентришу снаге и узврате ударац. Место сукоба двеју сила било је далеко од совјетских војних база, тако да је у почетку било проблема са логистиком и транспортом.

Халкин Гол 1939. Јапански пилоти.

Совјетски 57. армијски корпус, који је био размештен у Монголији, није имао већег успеха у борбама. Када је почео конфликт (мај-јун), ловци Јапанског ратног ваздухопловства доминирали су на небу, а совјетске трупе су биле лоше организоване и нису могле да одбијају нападе.

„На Халкин Голу су се испољиле многе слабе тачке Црвене армије. Војници нису били спремни за окршај – недостајало им је искуство блиске борбе, тако да је лако било растурити њихове редове“, каже историчар Валериј Вартанов. Совјетима је било тешко да координирају своја дејства јер су одлуке доношене у Москви, 6.000 километара западно одатле.

Жуков ступа на сцену

Командант друге класе Г. М. Штерн, маршал Монголске Народне Републике Х. Чојбалсан и командант корпуса Г. К. Жуков на командном положају Хамар Дабан, Халкин Гол 1939.

Да би променио стање Јосиф Стаљин је поставио праве људе да руководе операцијом: генерала Григорија Штерна, који је обезбеђивао сву потребну инфраструктуру за допремање провијанта и људства на линију фронта (4.000 возила је преваљивало 800 километара до најближих совјетских база), команданта Совјетског ратног ваздухопловства Јакова Смушкевича, који је заједно са искусним пилотима брзо обучио нове пилоте 57. армијског корпуса како да се боре против Јапанаца у ваздуху, и генерала Георгија Жукова који је руководио целом операцијом.

Жуков је постао народни херој за победу над нацистима у Другом светском рату, али се касније ипак сећао важности Халкин Гола и говорио: „Још увек волим ту операцију“.

Његов приступ је био ризичан и контроверзан. На пример, када су 2. јула Јапанци прешли реку постојала је опасност да затворе обруч око совјетских трупа. Жуков је тада наредио да 11. тенковска бригада крене у напад без икаквог покривања. Уништено је 70% совјетских тенкова, али је задатак извршен и непријатељ је потиснут на другу страну реке. У августу су Совјети прешли у контраофанзиву.

Командант корпуса Георгиј Жуков током војне акције на Халкин Голу.

По речима војног историчара Александра Шишова у тадашњим окршајима је учествало 57.000 совјетских и 75.000 јапанских војника. Битке су биле жестоке и бруталне. Јапанци су се храбро борили и скоро никада нису полагали оружје. Уместо да се предају извршавали су самоубиство. Али Совјети су победили захваљујући Жуковљевој тактици и надмоћи у тенковима и авионима. Јапанска 6. армија је 4. септембра потпуно разбијена и принуђена да се врати на првобитну границу.

Последице

СССР и Јапан су 15. септембра 1939. године потписали споразум о примирју. Следећи ратни сукоб између ових двеју земаља уследио је тек 1945. године после слома Немачке. Занимљиво је да Јапан никада није покушао да нападне СССР, чак ни у најтежим тренутцима Другог светског рата.

„Захваљујући догађајима на Халкин Голу добро наоштрени самурајски мач, који је већ био подигнут изнад наших глава, никада се није обрушио на нас“, каже Валериј Вартанов. Пораз у Монголији отрезнио је јапанску власт те је она одлучила да тражи лакши плен у Индокини и на Тихом океану. Тамо су се на крају суочили са другом суперсилом – са САД, и опет су побеђени. Али то је већ сасвим друга прича.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“