Мајкл Сотер, човек због кога су Совјети држали америчку флоту за гушу

Public domain
На списку страних агената КГБ-а из времена Хладног рата налазе се десетине најбољих свих времена. Једни су почињали сарадњу из идеолошких убеђења, други из личне користи или користи њихове државе. Међутим један тајни агент је отишао толико далеко, да је захваљујући њему већи део америчке флоте могао бити уништен у првим данима рата.

Агент совјетске обавештајне службе Борис Соломати срео је необичног посетиоца за време свог рада у Риму. Амерички држављанин је при првом контакту почео да се распитује како може постати грађанин Совјетског Савеза. На питања постављена од запослених у амбасади високи Американац је одговарао директно, не покушавајући да избегне одговор. Први сусрет међутим прошао је разочаравајуће јер амерички држављанин није понудио никакве тајне информације. 

Касније ће се испоставити да је Глен Мајкл Сотер представљао за совјетску обавештајну службу огроман интерес. Високи Американац не само да је служио на америчком носачу авиона, него је радио и као лични фотограф команданта шесте флоте САД адмирала Кроуа. Мајкл Сотер је пристао да ради за совјетску обавештајну службу до одласка у пензију, а Совјети су му заузврат обећали држављанство.

Док је радио као лични фотограф адмирала Кроуа, Сотер је добио приступ великим количинама материјала који су се тицали безбедности америчке флоте. Материјали које је достављао Глен Мајкл, садржали су и дугорочне планове америчке флоте од Средоземног мора до Блиског Истока. У својим извештајима Сотер је предавао све што је било неопходно совјетским генералима ради ефективног праћења и распореда америчке флоте, податке о командантима бродова, датуме планираних војних маневара, тајне „коверте“ са алгоритмима дејстава у случају избијања светског рата.

Адмирал Кроу

Добијена информација давала је совјетском војно-политичком руководству карт бланш на предстојећа војна дејства, јер су у Кремљу и генералштабу тачно знали следећи корак америчке флоте као и где је тачка без повратка. Захваљујући Сотеру Совјети су држали америчку флоту за гушу.

Сотер прелази на далеко одговорније положаје захваљујући својим квалитетима. Он је прекинуо службу у морнарици у вези са истеком уговора и враћа се у Америку. Схвативши важност свог рада, успео је да се запосли у обавештајном сектору америчке морнарице који се бавио надгледањем совјетске флоте у Европи и на Атлантику. Сотер после додатних обавештајних провера 1983. добија дозволу да ради у одељењу анализе фотоснимака, добијених космичким извиђањем.

Доступ овим информацијама омогућио му је да достави Совјетима списак од 150.000 циљева на територији СССР, по којима је Америка планирала да удари у првим сатима рата. То је био документ јединственог комплексног оперативног плана за примену нуклеарног оружја.

Златна времена Сотеровог рада ближила су се крају у вези са великом провалом агентурне мреже у САД након пребега совјетског агента Виталија Јурченка. Још један случај пре тога бацио је сумњу на Сотера: информације које је пружила његова бивша жена Италијанка са којом се развео 1982. године. Она је рекла једном италијанском официру да њен муж ради за Русе. Ова информација је наравно стигла и до агената ФБИ након чега је позиван на информативне разговоре. Детекторе лажи је лако прошао. Међутим, пошто је постало очито да сумња на Сотера расте, руководство КГБ се одлучило да повуче свог агента. Сотер је напустио САД у пет до дванаест, одлетевши авионом за Италију, одакле је пребачен у СССР јуна 1986. Начелник КГБ-а Крјучков га је лично дочекао.

Указом Президијума Врховног Савета СССР од 2. октобра додељено му је совјетско држављанство. Он је сам изабрао ново име — Орлов Михаил Јевгењевич. Орлов је постао јединствени странац агент спољне обавештајне службе који је званично добио у служби безбедности чин мајора. Оженио се Јеленом, својом другом женом, која је предавала енглески језик у обавештајној школи. Са њом је добио ћерку Александру. Упознао се са другим агентима – Кимом Филбијем и Џорџом Блејком са којима се спријатељио.

Сотер је из непознатих разлога завршио живот самоубиством у гаражи 1989. године оставивши писмо својој супрузи и колегама. Забележено је да је био незадовољан оним што се дешавало у Совјетском Савезу пре распада, напетом ситуацијом и турболентним догађајима. Ипак лични мотиви за одлуку да живот заврши самоубиством гушењем издувним гасовима у гаражи нису до краја расветљени. Сахрањен је на Кузњецком гробљу у Москви.

Прочитајте такође: Три мистериозне тајне КГБ-а које се и даље чувају у руским архивима

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“