Како је Стаљин створио совјетску кинематографију по узору на Холивуд

Getty Images
Он је међу првима схватио снагу филма као средства пропаганде. Филм је, међутим, био и „мека сила“ и начин да се успоставе трговински односи с Америком.

Иако је још Лењин говорио да је филм најважнија уметност, у пракси је кинематографију у Совјетском Савезу у пуном смислу речи покренуо заправо Стаљин. Он је волео и ценио филм, позивао партијску врхушку на затворене пројекције, и силно желео да совјетски филм по темпу развоја нимало не заостаје за совјетском индустријом која је крупним корацима грабила напред.

„Стаљин је преузео улогу суперпродуцента“, пише Соломон Волков у управо објављеној књизи “Москва/Modern“ („АСТ/Редакция Елены Шубиной” ). Вођа је лично постављао и смењивао руководиоце у сектору кинематографије, помно пратио настанак „важних“ филмова, читао сценарија и гледао све филмове одреда. Чак се у Совјетском Савезу појавила и прва у свету висока школа филма.

Велике наде Стаљин је полагао у режисера Сергеја Ејзенштајна, једног од главних предавача у филмској школи. У том тренутку он је био на врхунцу славе. Како је и сам говорио, после приказивања „Оклопњаче Потемкин“ 1925. године „преко ноћи постао је славан“.

Сергеј Ејзенштајн

Врло важно је било да се развије звучни филм. Са јунацима на платну који говоре кинематографија је постајала далеко моћнија. А Ејзенштајн је управо на томе радио, и Стаљин га је послао у Америку да се упозна са звучним филмом. Дозволио је да са уметником крену и његови сарадници, сниматељ Едуард Тисе и сценариста и помоћник режисера Григориј Александров.

Освајање Холивуда

Режисери су успели да потпишу уговор с компанијом „Парамаунт“. Од њих се очекивало да понуде сценарио према коме би компанија, ако задовољи критеријуме, снимила филм. Међутим, Американци ни један предложак нису оценили као потенцијално комерцијално успешан.

Ејзенштајнова сујета је била повређена. Био је одлучан да се не враћа из Америке без снимљеног филма, па се повезао са славним мексичким уметником и комунистом Дијегом Ривером, са којим је намеравао да сними грандиозан филм о мексичкој револуцији.  

Међутим, рад на филму се одужио, а Москва, по писању Волкова, почела да шаље упозоравајуће сигнале. Сумњичави Стаљин подозревао је да Ејзенштајн не планира да се враћа, а тако познатог режисера никако није желео да изгуби.

Живот је постао радоснији

Ејзенштајнова екипа је била приморана да се врати, режисер пао у немилост, и поред тога константно нервирао својим тешким карактером Бориса Шумацког, Стаљиновог партијског друга кога је овај поставио на чело кинематографске индустрије.

Стаљин је желео да установи производњу филмских комедија са много музике и песме, у којима би се славио живот совјетског човека и достигнућа петолетке, диктаторовог чеда и поноса, првог комплексног плана индустријализације земље. Ејзенштајн је био миљама далеко од хваљених жанрова.

Сергеј Ејзенштајн код Диега Ривере и Фриде Кало

У том тренутку Шумацки је одлучио да смени охолог генија и у први план стави његовог помоћника Григорија Александрова, који је дуго био у његовој сенци. Како је касније Александров сведочио о састанку уприличеном са Стаљином, вођа је рекао да народ воли ведру и оптимистичну уметност, а режисери не желе то да уваже. „Нажалост, наша уметност се из неких разлога устручава да буде радосна и смешна. Заостаје за животом, а то није поштено“, указивао је он.

„Познати Стаљинов слоган „Живот је постао бољи, живот је постао радоснији“ још увек није био прокламован, али се вођа спремао да то учини“, пише Соломон Волков.

Григориј Александров

Током боравка у Холивуду Александров се нагледао мјузикала и комедија, из којих је покупио читав арсенал вештина које је касније примењивао и обилато користио у читавој каријери.

Прва совјетска џез комедија

Соломон Волков сматра да је захтев за снимање комедија испуњених животним оптимизмом имао везе са председничком кандидатуром Теодора Рузвелта на америчким изборима 1932. године. У његовом окружењу налазили су се људи који су сматрали да би било добро успоставити дипломатске односе с бољшевицима. Стаљин је то сазнао од својих шпијуна и много полагао на повољну климу, нарочито на успостављање трговинских односа у будућности које би Совјетском Савезу помогло у индустријском расту.  

„А шта је је у Америци могло да изазове веће симпатије и разумевање од совјетске „џез комедије“ направљене по узору на Холивуд“, пише Волков.  

Молотов, Стаљин и Ворошилов

Тако је 1934. године у совјетским биоскопима почео да се приказује филм „Радосни људи“ који говори о томе како радничка класа у СССР-у добро живи. Песме из тог филма годинама су потом биле популарне у целој земљи. Композиција „Да живимо и градимо помаже нам песма“ у интерпретацији Леонида Утјосова  била је велики хит наредних пола века.

Филм је почео да се приказује и у биоскопима у Сједињеним Државама и то под називом „Москва се смеје“. О филму се похвално изразио лично Чарли Чалин са којим се руски режисер видео у Америци. „Александров је Америци открио нову Русији. Досад су Американци знали само за Русију Достојевског, а сада су видели велике помаке у психологији људи. Људи се весело смеју. То је велика победа. То је далеко боља агитација од пуцања и говора“.  

А дипломатски односи између СССР и САД, успостављени су већ 1933, одмах после доласка Теодора Рузвелта на место председника Америке.

Прочитајте такође! Како је Ејзенштајнов филм променио светску кинематографију

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“