Како је немачки амбасадор у Москви покушао да спречи Други светски рат и Хитлера скине са власти

Вернер фон дер Шуленбург је гајио симпатије према Русији и сматрао да би руско-немачки рат био катастрофална грешка.

У септембру 1939. године гроф Фридрих-Вернер фон дер Шуленбург, 63-годишњи немачки амбасадор у Совјетском Савезу, био је пресрећан. Немачка и СССР су управо потписале споразум о узајамном ненападању, познат као пакт Молотов-Рибентроп. Шуленбург је веровао да је мир са Русијом кључан за немачку добробит.


Шуленбург (десно) је присуствовао потписивању споразума о ненападању између Немачке и Совјетског Свеза 1939. године. Сматрао је да овај пакт обема земљама може донети стабилан мир.

„Ово је дипломатско чудо… Надам се да никакве околности неће моћи да упропасте односе који су сада добри. Ако ништа друго, ми [дипломате] смо испунили свој задатак… Надам се да ће из овога проистећи нешто добро!”, написао је он у писму пријатељу после потписивања пакта.

Нажалост, на крају ништа добро се није десило. 22. јуна 1941. године нацистичка Немачка је прекршила споразум и извршила напад на СССР. Сви Шуленбургови напори да спречи такав развој догађаја били су узалудни. Али зашто је такав човек уопште служио под Хитлеровом влашћу?

Дипломата старе школе

Шуленбург је 40 година провео у немачкој државној служби.

Шуленбург би се вероватно сложио са нечим што је Јосиф Стаљин рекао за време Другог светског рата: „Разни Хитлери долазе и пролазе, али немачки народ остаје.” Шуленбург је  у дипломатску службу ступио 1901. године, много пре доласка нациста на власт. Као потомак старе аристократске породице, читавог живота је радио као дипломата. Паузирао је само једном, како би се борио у Првом светском рату, за шта је одликован Гвозденим крстом за храброст. Владе су се смењивале, али Шуленбург је професионално сарађивао са свима њима.

Од 1922. до 1931. године био је амбасадор у Ирану, а затим у Румунији од 1931. до 1934. године, али истински изазов за њега било је именовање за амбасадора у Москви 1934. године. Мада Шуленбург није био русофил, делио је ставове Ота фон Бизмарка о томе да, ако Немачка жели да сачува своју снагу и богатство, мора да одржава мир са Русијом.

„Придавао је велики значај немачко-совјетским и немачко-руским везама… За њега није постајала друга могућност, осим плодне мирне коегзистенције ове две велике земље”, записао је Ридигер фон Фрич, немачки амбасадор у Москви, у чланку за лист „Новаја Газета” 2014. године. Међутим, с обзиром да су за немачку спољну политику од 1933. године били задужени нацисти, одржавање добрих односа између Москве и Берлина био је изузетно тежак задатак.

Кризе и компромиси

Вернер фон дер Шуленбург (у средини) у Москви.  

„Нико други осим Шуленбурга не би могао у тим тешким временима да представља Немачку у СССР-у толико деликатно, са толико опреза и достојанства”, сматра Густав Хилгер, немачки дипломата који је радио у совјетској амбасади 30-их година. Шуленбург је учинио све у својој моћи да смањи затегнутост између двеју земаља 1938-1939. године, док су две земље балансирале на ивици рата.

1938. године он је постигао договор са Максимом Литвиновом (совјетским министром спољних послова од 1930-1939) о томе да две земље треба да се суздрже од узајамне критике у штампи. Такође је допринео томе да се продужи трговински споразум 1938. године. Али, као и сваки дипломата, Шуленбург није могао да чини ништа ван задатака које му је поставила влада, и зато је пружио пуну подршку потписивању споразума о ненападању између Немачке и СССР-а.

Хитлерове лажи

Адолф Хитлер обилази своје трупе. Он није имао намеру да одржава мир са СССР-ом.

Отопљавање односа између СССР-а и нацистичке Немачке није било дугог даха. 1941. године појавиле су се нове тензије када је Москва реторички подржала Југославију после напада Немачке на ову земљу. Поново су покренуте гласине о избијању рата. Шуленбург је покушао да се обрати директно Хитлеру. Он му је послао белешку о свим опасностима које би донео совјетско-немачки рат.

Хилгер је у својим мемоарима записао: „28. априла 1941. године, приликом пословног путовања у Берлин, Шуленбург је лично срео Хитлера. Амбасадор је видео своју белешку на Хитлеровом столу, али није могао да процени да ли ју је Хитлер прочитао. Међутим, док су се опраштали, Хитлер је истакао, невезано за претходни разговор: 'Још једна ствар, Шуленбург. Ја нећу да идем у рат против Русије!'”

Лагао је! Шуленбург, мада је дејуре био члан нацистички партије, није био прави нациста и Хитлер му зато није веровао. Како је касније у свом дневнику записао Јозеф Гебелс, немачки министар пропаганде и Хитлеров близак сарадник: „Наш амбасадор у Москви није имао појма да ће Немачка напасти… Он је инсистирао на томе да би било најбоље да нам Стаљин буде пријатељ и савезник… Нема сумње да је неинформисање дипломата о нашим правим намерама било најбољи потез.”

Све је изгубљено

Источни фронт у Другом светском рату отворен је у јуну 1941. године, када је нацистичка Немачка напала СССР.

22. јуна 1941. године Шуленбург је дошао у Кремљ да обавести Вјачеслава Молотова, Литвиновљевог наследника на функцији министра спољних послова, да је рат почео. Дотада немачке трупе су већ стале на совјетско тло. Амбасадор је и сам управо добио наређење из Берлина и био је потпуно сломљен. За време разговора са Молотовом, „подигао је руке према небу са изразом немоћи на лицу”, сећао се Хилгер.

Шуленбург је одмах по избијању рата морао да напусти Москву. Радио је у министарству спољних послова у Берлину од 1941. до 1944. године. Водио је Руски комитет, што је била формална позиција без икаквог политичког утицаја. Није никакво изненађење што је био незадовољан Хитлером и његовом политиком.

Смрт и наслеђе

Гроф фон дер Шуленбург чека на погубљење у августу 1944. године.

Овo незадовољство је искусног дипломату навело да се прикључи редовима немачког антинацистичког покрета отпора. 1944. године, када је постало јасно да ће Немачка изгубити рат, неколико високих официра и званичника сковало је заверу да убије Хитлера. Шуленбургово учешће у завери било је незнатно, али он је могао да одигра важну улогу у случају да је завера успела. Неколико извора спомиње га као могућег министра спољних послова. Међутим, покушај атентата није успео и Шуленбург је, као и многи други завереници, погубљен.  

Мада је Шуленбургова каријера изненада окончана, о његовој мудрости и принципима се у постнацистичкој Немачкој говорило са уважавањем. Амбасадор Фрич је записао: „Ако посетите немачку амбасаду у Москви, упознаћете амбасадора Шуленбурга. Његова биста налази се у канцеларији, а његов портрет виси у амбасадоровој резиденцији поред портрета његовог великог претходника Ота фон Бизмарка… Шуленбургова личност и његови принципи заслужили су такво поштовање.”

Прочитајте такође! Скинут печат државне тајне са докумената о пакту Молотов – Рибентроп

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“