Скинут печат државне тајне: Они су „кумови“ прве совјетске нуклеарне бомбе

Начелник Спољне обавештајне службе Русије Сергеј Наришкин је 17. септембра предао председнику „Курчатовског института“ физике Михаилу Коваљчуку документа из тајних архива Лубјанке о почецима совјетског атомског пројекта. Међу њима су и писмена сведочанства о операција „Энормоз“ (од енглеске речи enormous – „огроман“), односно о томе како су добијене информације о атомским програмима других држава.

Тајна операција је вођена од почетка Другог светског рата: совјетски шпијуни у САД, Британији и Трећем рајху су тражили трагове нуклеарне фисије. Већ 1941. заврбовани британски дипломата Доналд Маклин је предао Москви „Извештај о уранијуму“ припремљен за премијера Винстона Черчила.  

„У документу је било речи о почецима рада у Британији и САД на атомском пројекту, о могућем изгледу атомске бомбе, производњи неопходног уранијума 235 и преносу радова из Британије у САД“, каже војни историчар, пензионисани пуковник Спољне обавештајне службе Владимир Антонов. „У јесен те исте 1941. године наши оперативци у Лондону су успоставили контакт са Клаусом Фуксом.“

Немачки физичар Клаус Фукс је сарађивао и дружио се са многим америчким научницима који су радили на пројекту „Менхетн“. Он је податке добијене од Американаца предао Москви што је Совјетима помогло да брзо сруше нуклеарни монопол Сједињених Америчких Држава.

Фебруара 1942. у околини Таганрога заробљен је немачки официр који је у џепу имао нотес са некаквим формулама. Испоставило се да се ради о атомском физичару који је у Донбасу тражио налазиште уранијума (Совјети су га касније заиста пронашли).

„Научна експертиза формула из нотеса је показала да су Немци већ увелико радили на атомској бомби“, каже Антонов.

Почетак Другог светског рата је у СССР прецртао све планове о стварању атомске бомбе, али о томе да Немци увелико раде на пројекту Стаљину је 1942. написао поручник авијације Георгиј Фљоров (совјетски нуклеарни физичар и Курчатовљев сарадник, стручњак у областима цепања атомског језгра, синтезе нових хемијских елемената и истраживања нових врста радиоактивности).

Апел који је Стаљину упутио „обични војник“ Фљорова да се хитно почне са израдом атомске бомбе је и постао један од главних разлога за почетак совјетског нуклеарног програма.

На крају крајева совјетска наука је за три године урадила оно што је Американцима одузело шест: 29. августа 1949. на полигону Семипалатинск успешно је тестирана прва совјетска атомска бомба РДС-1. 

Треба додати да је тајни амерички план „Тоталити“ из 1945. предвиђао да се на неколико десетина совјетских градова баци 20 до 30 атомских бомби, а већ 1948. је одлучено да је са око 200 бомби изводљиво уништити 70 совјетских градова.

„Американци су у нечему заиста предњачили. И то не треба да нас чуди, њима нису падале бомбе на главу, а Немци су дошли до Москве. И тек 1942-1943 у СССР-у су почели активно да раде на стварању атомске бомбе. Совјетски Савез је за двапут краће време направио бомбу и само захваљујући нашим обавештајцима“, закључује Владимир Антонов.

Сазнајте више: Операција „Дропшот“: Kако је Америка планирала да уништи СССР 1957.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!