Проналазач Термен: Направио аларм за Алкатраз, а завршио у совјетском затвору

Getty Images, Freepik
Тај човек је живео скоро 100 година. Његов инструмент теремин свирали су Владимир Лењин, Led Zeppelin и Pink Floyd. Али како је време одмицало совјетском руководству су све мање требале његове генијалне идеје.

Он је увек страствено волео две ствари – музику и физику. Једном му је шеф физичке лабораторије задао да конструише инструмент за мерење параметара гасова. У току израде задатка истраживач је изненада схватио да тај уређај испушта различите звуке када му примакне руку. „А може ли да одсвира неку мелодију?“, запитао се Термен. Већ наредне године је Лењину у Кремљу представио свој инструмент под називом „теремин“.

Физика и музика

Совјетски инжењер Лав Термен свира теремин, електрични музички инструмент који је сам изумео.

Лав Термен је од детињства проучавао физику и свирао клавир и виолончело. Родитељи су му чак направили кућну лабораторију. Био је одличан ђак. После школе је истовремено уписао музички конзерваторијум и физичко-математички факултет.

Када је почео Први светски рат Термен је послат у војну школу да изучава радио-сигнале и електрику. Није стигао да оде на фронт, али се за време револуције придружио бољшевицима и опслуживао им радио-везу. Термен је у интервјуу испричао како је заједно са колегама направио Радио-станицу N1.

Убрзо затим је физичар Абрам Јофе наговорио Термена да пређе у цивилну лабораторију и дао му задатак да проучава својства гасова. Термен је направио електрични уређај за мерење параметара гасова, што је била претеча „теремина“.

Прва електрична музика на свету

„Смислио сам инструмент који може да ствара звук без примене механичке енергије, као диригент у оркестру“, рекао је Термен 1989. године у интервјуу са француским новинарима. Ниједан постојећи механички инструмент није му био довољно добар. Термен је сматрао да они „нису савршени са гледишта физике“. Зато је створио први електрични музички инструмент на свету.

Владимир Лењин је 1922. године позвао Термена да у Кремљу представи свој изум. Вођа револуције је чак и сам одсвирао на овом инструменту „Шеву“ Михаила Глинке.

Први аларми и далекоглед

Поред овог инструмента физичар је представио Лењину још један изум. Био је то сигурносни аларм. Вођа се веома заинтересовао и наложио да се тај уређај користи у обезбеђењу Кремља, али је убрзо затим умро не стигавши да свој план спроведе у дело.

Лав Сергејевич Термен, творац „теремина“, првог електричног музичког инструмента.

Термен је 1926. године почео да ради на „далекогледу“ и изумео прототип телевизора, тј. успео је да прикаже кретање предмета на великом екрану. Војни врх се веома заинтересовао за овај изум и одмах ставио на њега печат државне тајне. На крају тај изум није користила ни војска, а камоли неко други. Додуше, на исти начин су пропала и многа друга достигнућа совјетских проналазача.

Живот у САД: музика и мало шпијунаже

Термен је 1928. године позван да са теремином дође у САД. Совјетска власт га је пустила и чак му наложила да успут обави специјални обавештајни задатак.

„Био је циљ да им покажем инструменте и да дођем у додир са пројектима из других области, и зато ми је издата велика зграда у центру Њујорка. Имала је око шест спратова“, причао је Термен.

У госте му је долазио Алберт Ајнштајн. Термен је касније причао да је Ајнштајна интересовала спрега између музике и геометријских фигура. За њега је Термен 1931. године изумео ритмикон, музички инструмент који приказује цртеже путем пројектора.

Ритмикон или полиритмофон је први уређај за бележење ритма. Изумели су га 1931. године амерички композитор Хенри Ковел и руски проналазач Лав Термен.

Руски проналазач је патентирао свој теремин, а лиценцу за производњу овог сложеног инструмента продао је компанији Radio Corporation of America. Није, међутим, остварен запажен комерцијални успех.

Много више је био тражен други Терменов изум. Наиме, затвори Алкатраз и Синг Синг су куповали његове сигурносне аларме и детекторе метала. Термен је изумео и сензоре који реагују на кретање и аутоматски отварају врата.

Повратак у СССР и робија

Поклон у коме је била скривена совјетска „бубица“ + бубица

После десет година боравка у САД Термен се вратио у СССР, и то баш у јеку великог терора. У интервјуу је испричао како је сам тражио да се врати, али постоје верзије по којима је принудно враћен због тога што се оженио тамнопутом плесачицом. Термен је 1939. године ухапшен и осуђен на осам година робије.

Око годину дана је провео на Колими да би га затим совјетско руководство пребацило у затворени затворски конструкторски биро ЦКБ 29 у Москви (где су радили и конструктор авиона Тупољев и будући конструктор ракета Сергеј Корољов).

Термен је радио на стварању прислушкивача за совјетске специјалне службе. Његова „бубица“ је монтирана, на пример, у велики печат САД који је СССР поклонио америчком амбасадору. Уређај је примећен тек након седам година (сада се та „бубица“ чува у музеју криптографије при америчкој обавештајној служби NSA).

Живот после Стаљина

Лав Термен је ослобођен и рехабилитован 1947. године, али је наставио да ради као конструктор и уједно је предавао на конзерваторијуму. Већ током 1970-их његове идеје више никоме нису биле потребне. Терменова рођака Лидија Кавина се сећала да је он због тога био тужан и забринут: „Редакције часописа којима он шаље своје чланке не доживљавају га озбиљно. У годинама совјетског застоја његови сензори који реагују на поглед изазивали су саркастичан подсмех, као и његове идеје везане за дуговечност и микроскопију времена“.

Својеврсни амбасадор теремина данас је проналазачев праунук Петар Термен. Он је директор Школе теремина у Русији и један је од водећих извођача и предавача овог инструмента.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“