Ника Турбина, девојка са Крима, својевремено је хваљена као нова Ана Ахматова – једна од најпознатијих руских песникиња. Судбина је, међутим, према њој била сурова.
Ника је са четири године почела да пише и чита стихове својим родитељима. То није била лирика коју обично пишу деца, него озбиљна поезија одраслог песника.
Јавност је приметила Турбину, а затим је уследио читав низ признања и награда. Имала је 9 година када је у Москви објављена њена прва збирка стихова под насловом „Несређене белешке“ (на руском „Черновик“). Књига је преведена на 12 језика, а у Венецији је добила „Златног лава“ за поезију.
Мало је оних који су знали да је Ника од детињства имала бронхијалну астму и због тога сталну несаницу и депресију. За себе је говорила да је „ноћна птица“. „Само ноћу осећам да сам заштићена од овога света, од ове буке, гомиле и проблема“, говорила је Ника.
Прошле су године, Ника је одрасла и све мање се интересовала за љубитеље њене поезије. Покушавала је да нађе своје место у животу, удала се и студирала филмску уметност. Ништа од тога јој није помогло – последње године живота је провела као зависник од наркотика и алкохола.
Имала је 27 година када је 11. маја 2002. године пала са петог спрата. Још увек није јасно да ли је то било самоубиство или несрећни случај.
Прве своје цртеже Нађа Рушева је направила када јој је отац читао бајке. Није ишла у школу сликања, али су стручњаци били импресионирани њеном техником и осећајем за стил.
Имала је 12 година када је организована прва изложба њених слика, а затим је уследило 15 самосталних изложби у разним земљама света. Њене слике су једноставне, али пуне живота, енергије и динамике.
Надахнута романом „Мајстор и Маргарита“ Михаила Булгакова, Нађа је створила читаву серију илустрација уз овај роман. Касније их је Јелена Булгакова, супруга покојног руског писца, описала као нешто најбоље што је икада видела.
Нађа је желела да постане карикатуриста, али јој се та жеља није остварила. Изненада је умрла у 17. години од излива крви у мозак до кога је дошло услед урођеног дефекта артерија у мозгу. Није стигла ни школу да заврши.
Павел Конопљов је био совјетски вундеркид током 1980-их. Као трогодишње дете решавао је сложене математичке задатке, са пет година је свирао клавир, а већ у осмој години је био добар физичар. И поред свега тога понашао се као обично дете и писао писма Деда Мразу.
Одлучио је да се посвети математици и уписао Московски државни универзитет када му је било само 15 година. Међу првима је писао програме за прве руске рачунаре.
Међутим, све постигнуте успехе поништило је тешко психичко растројство које је приморало Павла да се обрати лекарима. Нажалост, своје последње дане је провео у психијатријској клиници где је и умро у својој 29. години од тромба у плућној артерији.
Саша Путрја је у својој 11. години већ имала 2.000 слика. Отац јој је био сликар, па је и она кренула његовим стопама. Сликала је људе које је сретала, измишљене ликове о којима је нешто читала и животиње у људском оделу. Чак је насликала и икону Пресвете Богородице.
Када је 1986. године одгледала индијски филм „Диско плесач“ („Disco Dancer“) Саша се заљубила у Индију. Насликала је портрет Индире Ганди, и мушкарца и жене у индијском оделу. Насликала је и себе као Индускињу. Свуда је са собом носила портрет индијског филмског глумца Митуна Чакрабортија.
Нажалост, већ у петој години се открило да Саша болује од леукемије. После тога је успела још шест година да живи и ради, све до смрти 1989. године.
И поред кратког живота уметничко наслеђе Саше Путрје није заборављено. Од 1989. до 2005. године организовано је 112 изложби њених радова. Слике су јој објављене у Аустрији, а у Полтави (Украјина) данас се налази дечија галерија слика „Саша Путрја“.
Погледајте шта све умеју данашњи млади таленти. Четворогодишња Рускињица учи седам језика истовремено
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
