Сергеј Карјакин: Нова шаховска легенда

Данас је Сергеј Карјакин најпознатији руски шахиста нове генерације. Његов меч за првенство света у новембру 2016. године на интернету су пратиле десетине милиона људи. О њему се прича да он налази излаз из најтежих, готово безнадежних шаховских ситуација. Он има идеални „покер фејс“ и увек је учтив и добронамеран.

Карјакин је сушта супротност „типичног шахисте“. Нема наочаре, не носи џемпер, није дубоко замишљен, није погрбљен и не носи шах под мишком.

Неки сматрају да је Карјакин прави лепотан и успешан „пословни пројекат“. А неки га сматрају генијем.

Срели смо се са њим у спортском кафеу и покушали да избегнемо формат „чај са новинарком“. Желели смо да „победимо“ Карјакина, или бар да га избацимо из уобичајеног колосека, па смо му приредили мало изненађење.

– Хоћемо да играмо нешто? – мирно упита он, гледајући огроман плазма телевизор и пар џојстика. Наравно, није у питању виртуелни шах. Играћемо нешто мало примитивније. Можда стари добри фајтинг?

– Може ли Mortal Kombat? – упитах.

– Може мали тренинг – сложи се он и брзо испребија мог јунака усред Императорског дворца.

Карјакинов лични менаџер Кирил Зангалис заузео је позицију у удаљеном углу кафеа и отворио лаптоп. И сама чињеница да Карјакин има личног менаџера је већ преседан. Пре њега руски шахисти то нису могли себи приуштити, јер је сувише скупо. Зангалис је одговоран за рекламу. Њихова стратегија се укратко меже формулисати овако: „Направити од шахисте суперзвезду. А рецепт је једноставан: треба победити актуелног светског првака“.

Прва рунда: „Пронађи спонзоре“

– Ја уопште немам времена за компјутерске игрице јер или учествујем на турнирима, или се припремам за турнире. Ако ћемо поштено, мислим да су игрице обично губљење времена. – У том тренутку Карјакинов Саб-Зиро задобија моћан ударац ногом, а велемајстор се слатко смеје. Ја сам га, тобоже, омела причом и зато је изабрао погрешног јунака. – Ја сам као дечак данима и ноћима играо Heroes III, а затим сам, по свему судећи почео да одрастам.

Карјакин прича да је у Симферопољу, где је рођен, његово детињство било уобичајено – игре и акробације са друштвом у дворишту зграде. Само није похађао редовну наставу као већина вршњака, него је ванредно завршио школу. У току разговора неколико пута је поновио: „Ја сам исти као и ви – волим да радим једноставне ствари“. Можда то и јесте тако, али са 10 година он је већ учествовао на турнирима у 15 земаља, а са 12 година је постао најмлађи велемајстор у историји, да би са 14 победио на Шаховској олимпијади у оквиру репрезентације Украјине. Пет година касније се преселио у Москву.

– У Украјини готово и да нисам имао никакву подршку. Није било говора чак ни о плаћању тренера и припрема. Тамо није било добрих тренера. А када смо постали олимпијски шампиони 2004. године, добили смо од државе 3.000 долара, од којих је затим одбијен порез.

– Да ли је то мало?

– То је понижавајуће мало. Чак смо имали идеју да одбијемо ту награду.

Сада он живи изван града на Рубљовском ауто-путу (комшије су му, између осталих, и звезде шоу-бизниса и политичари), вози нови Mercedes, а компјутер му штити „Лабораторија Касперског“ – оба бренда су његови спонзори. Имена других спонзора су пришивена на сакоу (лидер девизног тржишта у Русији „Альпари“ и највећи произвођач титанијума „ВСМПО-АВИСМА“). Пре неких пет година ниједна приватна компанија није хтела да инвестира у шахисте. Карјакин и Зангалис су се трудили да инвеститоре одвикну од питања зашто се шах третира као спорт, и коме треба та досадна игра за аутсајдере.

– „Альпари“ је била прва компанија која је поверовала у мене. Заједно смо смислили кампању „Вратимо Русији шаховску круну“.

Генерални спонзор за турнир у Њујорку, иначе најтежи у Карјакиновом животу, пронађен је само 48 часова пре полетања. Припрема за тај турнир трајала је пола године и коштала је милион евра. После турнира више није било проблема са спонзорима, иако је Карјакин изгубио.

Друга рунда: „Победи шампиона“

– Питате због чега сам изгубио? Вероватно сам направио грешку када сам водио на поене. У том тренутку је требало да дотучем Карлсена Магнуса, а ја сам покушао да завршим пат позицијом и повукао сам се у себе.

Норвежанин Карлсен Магнус је актуелни светски првак, иначе Карјакинов вршњак. То су два вундеркинда. Све време их пореде и поистовећују са источном и западном шаховском школом. Карјакин сматра да би Магнус могао бити непобедив, јер он нема очигледних слабих места. Он је најуниверзалнији шахиста у историји. Али Карјакин има припремљену тактику, и то је, наравно, „велика тајна“.

– А имате ли ви слабих места?

– Ја такође себе сматрам универзалним шахистом, немам тако много слабих места. На пример, Карлсен је био очигледни фаворит, али је губио класичан део меча.

– Да ли вас иритира што људи све време пореде вас двојицу?

– Сада не, али ме је мало иритирало у детињству. Кад сам имао 14-15 година већ сам био међу првих 100 шахиста света, а он је био далеко. Стицао се утисак да је он, да тако кажем, имао сувише велики аванс. А затим је, потпуно заслужено, постао број један.

Карјакинова предност је у томе што он не мора много да размишља. Приђе и одмах повуче потез. Оно за шта другима треба пет часова он одради за један или два сата. И док моја јунакиња Kitana добија тешке батине, Карјакин прича како је нормална ствар играти против 70 противника, и то није максималан број. Међутим, није нимало лако победити 70 противника. Да би човек свакоме од њих пришао и повукао потез треба да пређе 500 метара, а 10 потеза је већ 5 километара. То је прави спорт.

Трећа рунда: „Постати легенда“

– Када планирате да одете у „пензију“?

– Када будем имао 50-60 година, кад не будем могао тако брзо да мислим.

– А онда? У политику или у бизнис?

– Да, мислим да ћу се тиме бавити.

– Политиком или бизнисом?

– Још нисам одлучио. Све зависи од ситуације. У сваком случају, то ће бити везано за шах. Ја већ имам своју личну шаховску школу при Московском државном универзитету.

Он има и јаке везе. Разговара о шаху са портпаролом председника РФ Дмитријем Песковом (и каже да би одиграо партију са Путином када би председник имао времена) и дружи се са вицепремијером РФ Аркадијем Дворковичем. Радује се сједињењу Крима са Русијом. Његова и Зангалесова стратегија и даље функционише. Они планирају да 2018. године оду код Магнуса по шаховску круну, и „наравно да ће је узети“.

На питање да ли му је криво кад губи, он одговара: „Не“. И опет чувени „покер-фејс“. Када је у једном мечу Новержанин изгубио од Карјакина, први је побегао са конференције за новинаре. Питам Карјакина откуд њему толика смиреност.

– Важно је не примати све к срцу.

– Значи, ограђујете се зидом?

– Тако нешто. То је ефекат „склањања“.

– Да ли сте перфекциониста?

– Не знам... Поставите конкретније питање.

– Да ли вам је веома важно да будете први, да побеђујете?

– Зависи у чему. У компјутерским играма не морам по сваку цену да вас победим, али не могу намерно ни да вас пуштам.

И није ме пустио. Победио је као од шале.

„Руска реч“ захваљује спортско-рекреативном центру МАТЧ ПОИНТ за помоћ у снимању.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!