Како се Совјетски Савез борио против пијанства (ФОТОГРАФИЈЕ)

Пијанство као црта националног карактера руског народа можда је први пут поменуо кнез Владимир, који је живео крајем 9. и почетком 10. века. Њему се приписује легендарна фраза: „Весеље Русије је да пије“. Забрана алкохола је могла бити један од разлога што стара Русија није примила ислам него православље.

Руски цареви су били прилично благонаклони према пијанству, а и сами су волели да попију. Катарини II се приписује ова изјава: „Пијаним народом је лакше управљати“.

Хотел за раднике „Градског старатељства о трезвености народа“, 1909.

Фотографски атеље Карла Буле/ russiainphoto.ru

У 19. веку је у Руској империји било покушаја да се пропагира трезвеност. Прву прохибицију је увео цар Николај II када је почео Први светски рат.

Рус, Француз, Американац, Италијан и Србин пију пиво на Васкрс (1910-1913).

Фотографије из архива Александра Хабарова.

Совјетска власт је наставила ову трезвењачку политику. Бољшевицима су требали одморни пролетери који су способни за рад. Током 1920-их, у доба нове екномске политике, укинута је забрана продаје алкохола јер је постало очигледно да његово конзумирање доноси много новца.

„Укидање прохибиције“, 1920.

Лична збирка С. Бурасовског/russiainphoto.ru

Касније је у СССР-у предузето још неколико кампања против алкохола. На пример, 1929. године је забрањено пиво, као и тезге где је оно продавано, а у новинама су штампани чланци о штетности алкохола.

Међутим, власт је схватила колике губитке трпи економија па је производња пива обновљена 1934. године. Чак су се појавиле и нове врсте.

Већ 1958. је народ конзумирао алкохол у великим количинама и са разним поводима – и за скидање стреса, и ради разоноде. Нарочито се много пило празником. Тада је власт донела одлуку о ограничењу продаје вотке и алкохолних пића.

Али људи на селу најчешће нису ни куповали алкохол у продавници него су сами „пекли брљу“ (на руском „самогон“, јако алкохолно пиће слично вотки које се справља код куће). То су радили тајно (људи на доњој фотографији чак се крију у шуми). Није се могло замислити да гозба или празник прођу без чашице. Током 1960-их власти су покренуле борбу против приватне производње алкохола и производњу самогона су прогласиле за кривично дело.

Па ипак, у свим периодима се алкохол могао купити у ресторану. Додуше, то су себи могли да приуште само богати људи.

Сељаци пеку самогон у шуми.

Средина 1950-их. Фотографија из архива Олге Павловне Карелине/ russiainphoto.ru

Најпознатије кампање против алкохола организоване су током 1970-их и 1980-их. Тада је уведено принудно лечење од алкохолизма и основане су фамозне „здравствено-поправне профилакторије“.

У таквим установама људи нису лечени него су једноставно затварани у четири зида где нису имали приступ алкохолу и наркотицима. Услови у којима су држани „пацијенти“ били су слични затворским.

Пацијент здравствено-поправне профилакторије, 19070-их.

Виктор Јершов/МАММ/МДФ/ russiainphoto.ru

Навише садизма је било у такозваним „трезнилиштима“ (рус. „вытрезвитель“), тј. установама које су постојале од 1928. па све до 2000-их. У „трезнилишта“ је полиција спроводила пијане људе затечене на улици. Тамо их је чекао лекарски преглед после чега су тежи случајеви пребацивани у болницу, а лакши су остајали ту док се не отрезне.

Спровођење у „трезнилиште“ током 1970-их.

Виктор Јершов//МАММ/МДФ/ russiainphoto.ru

Свако привођење у „трезнилиште“ подразумевало је пријаву фирми где човек ради. Тамо је он могао добити озбиљну опомену. У овим установама су примењиване понижавајуће методе трежњења. Радници „трезнилишта“ су пијаног човека водили под хладан туш, а ако је пружао отпор везивали су га за кревет.

„Трезнилиште у Череповецу“, 1980.

Јуриј Рибчински/МАММ/МДФ/ russiainphoto.ru

И данас Русија води интензивну борбу против конзумирања алкохола. Од 2009. године забрањено је рекламирање алкохолних пића у медијима, а продаја таквих пића је забрањена ноћу, од 22:00 или 23:00 до 8:00 или 9:00 (у зависности од региона).

„Трезнилиште у Череповецу“, 1980.

Јуриј Рибчински/МАММ/МДФ/ russiainphoto.ru

Према подацима које износи Министарство здравља, конзумирање алкохола је од 2011. до 2018. двоструко смањено – са 18 је спало на 9,7 литара етил-алкохола годишње по глави становника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.