Да ли су се Америка и Совјетски Савез надметали у „космичкој трци“ ручних сатова и ко је победио?

Да ли сте некада приметили да у многим популарним холивудским филмовима о свемиру њихови јунаци - астронаути на руци имају исту марку сатова и то Hamilton? Такав сат је имао Метју Меконахи у Интерстелару, када је упоређивао време док се враћао кући где су сви већ били остарели.  Таква сат је у „Марсовцу“ имао и Мет Дејмон када је остао сам и борио се за опстанак на Црвеној планети. Само што поменути амерички бренд никада није био „космички“ у стварном животу, већ само на екрану.

Hamilton

Christopher Nolan/Legendary Pictures, 2014

Да, за „космички“ статус борили су се колико год су могли, јер време је у космосу од пресудног значаја, а наћи се у свемиру представља част за сваку марку (и најбољу рекламу). Међутим, док се данас не може упутити у мисију с било којим сатом, није увек било тако. Једанпут, то умало није коштало живота целу посаду.

Ridley Scott/20th Century Fox, 2015

Гагаринов сат

Чини се да нема дилеме око тога чији сат је први био у космосу. Сви знају да је први човек у свемиру био совјетски космонаут Јуриј Гагарин. Када је 1961. године изговорио чувено „Идемо“, на руци је му је блистао сат марке „Победа“ из серије „Штурманские“ (навигаторски). Те сатове је после поносно носила читава генерација перестројке називајући их „Гагариновом сатом“.

Sputnik

Прављени искључиво за потребе Ратног ваздухопловства, овакви сатови се нису могли купити у слободној продаји све до средине осамдесетих година прошлог века.  Били су опремљени механизмом за заштиту од удара и функцијом заустављања секундаре (како би се време мерило с тачношћу до секунде). Важили су за најпоузданије сатове у у целом Совјетском Савезу.

Истина, било је упорних гласина да Гагаринов сат није поднео оптерећење и да је стао још током старта, али оне никада нису званично потврђене (наводно то је малте не било питање репутације целокупне космичке индустрије). Обратно, после познате мисије целокупна продукција фабрике сатова добила је поносни назив „Ракета“, а сатове са ознаком  „Штурманские“ више пута тестирали и дорађивали највећи научници. Али да ли се рачуна неуспели покушај?

Сергеj Пjaтаков/Sputnik

Први пут у отвореном космосу

Други рекорд везан је за совјетски сат „Стрела“, са којим је 1965. године први човек, космонаут Алексеј Леонов, изашао у отворени свемир. „Стрела“ је изгледала као данашњи сатови из опреме намењене будућим учесницима космичког програма SpaceX Илона Маска. Они су тада били предвиђени за руководећи кадар Ратног ваздухопловства, а имали су уграђену штоперицу, 45-минутни бројач минута, као и телеметријску и тахиметријску скалу. Обичним грађанима, очигледно, такви сатови нису били познати.

Алексеј Леонов

Alexander Makarov/Sputnik, avito.ru

Потом је у космос са руским космонаутима летело још много ручних сатова романтичних назива „Океан“, „Восток“, „Слава“, и на крају, „Полёт”.  Сви су били произведени у Совјетском Савезу. Агенцију NASA њихово порекло није много бринуло.

Хјустоне, имамо проблем

У „трци за Месец“ победила је швајцарска марка Omega Speedmaster. Тај сат носио је Баз Олдрин када је 1969. године слетео на Месец, а данас је званични сат астронаута Америчке свемирске агенције. У том тренутку био је једини део опреме који није специјално пројектован за космички лет. Може се рећи да је Omega победила у поштеном надметању.

Баз Олдрин

AP

У орбити га је први носио 1962. године Воли Шира астронаут који је сат купио за свој новац. NASA је, иначе, 1965. године анонимно купила ручне сатове познатих марки, као што су Longines, Rolex, Bulova, Hamilton, Elgin, Benrus и Omega и обавила њихова тестирања. Само је Omega успешно прошла све тестове. Поменути избор требало је одбранити и у Сенату америчког Конгреса. Удружење америчких произвођача сатова притом није било баш одушевљено форсирањем швајцарске на рачун домаће индустрије.

Амерички астронаут Џек Свигерт носи сат Omega. 11. априла, 1970.

Ed Hengeveld/NASA

Како било да било сатови Omega спасли су животе посади у најдраматичнијем тренутку у историји космичких летова, када је на путу ка Месецу 1970. године на броду „Аполо 13“ (једна од мисија NASA) експлодирала боца са кисеоником што је довело до цурења кисеоника и нестанка електричне енергије. Будући да систем навигације није радио, и да би лош прорачун времена за безбедан повратак у Земљину атмосферу могао да значи губитке живота, излаз из ситуације представљао је само супертачан прорачун. Ручни часовници били су на висини задатка, па су и награђени почасним признањем NASA „Snoopy”. 

Omega

Какви сатови се данас носе у свемиру?

Оно што је данас сигурно је да у космос не иду електронски сатови. Они не могу да издрже ниво радијације која пролази кроз микросхему и тако је онеспособљава. Мада се у совјетско време сматрало да у будућности нико неће носити механичке сатове. Тада је чак покренута и својеврсна рекламна кампања у којој су совјетски космонаути позирали с домаћим сатовима насталим у фабрици “Пульсар”са течним кристалима и лед диодама.

И ко је на крају победио? Поново Швајцарци. Званични сат Центра за обуку космонаута и Роскосмоса од 1994. године је Fortis, док је Илон Маск за свој SpaceX изабрао швајцарски TAG Heuer.

Сат Fortis на МКС

Роскосмос

Прочитајте такође! Тајанствена смрт Јурија Гагарина: Зашто је први космонаут тако рано изгубио живот?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!