Руски пирати су некада пљачкали главне градове Шведске и Финске

Ушкујници

Ушкујници

Слика С. М. Зејденберга
Грешите ако мислите да пре Петра Првог у Русији није постојала морнарица. „Ушкујници“ су били речни пирати са руског севера који су пљачкали Шведску, Финску, Норвешку, па чак и Сарај Бату, главни град Златне Хорде.

Црква Свете Софије у Новгороду, саграђена у 12. веку, има улазна врата необичне лепоте. Она су 1187. године довезена као трофеј из града Сигтуна у Стокхолмском округу који је у оно време био краљевски и трговачки центар Шведске.

Руске земље у 12. веку нису биле довољно јаке да заједничким снагама победе Швеђане. Град је освојила и опљачкала група новгородских разбојника који су чамцима пловили узводно реком Вуоксом која протиче кроз најсевернији део Карелијске превлаке, од језера Сајма (Финска) до Ладошког језера у Новгородској области (Русија). Пресекли би море и стигли у Сигтуну неприметно јер су имали лаке и брзе чамце. То су били Ушкујници, легендарни речни пирати руског севера.

Посебна фела

„Ушкуј“ – тако народи руског севера зову белог медведа. Медвеђа глава је обично била на прамцу пиратских чамаца, па се зато и за њих говорило да су „ушкуји“.

Ушкуј - чамац на весла са једрима.

Чамци су имали једра и весла, шест парова ушица за весла и јарбол за једно једро. Били су широки три метра а дугачки око 12 метара. Примали су по 40 људи. Захваљујући њима су „ушкујници“ постали најопаснији пирати у раној руској историји.

Потекли су из Новгорода, најмоћнијег града-државе у Старој Русији. Новгород је по облику владавине био република. Имао је много слободних грађана који су радије бирали да буду ратници него да раде, тргују или гаје стоку. Градска власт је такве људе користила за патролирање и заштиту територије која је припадала Новгороду. Новгородске власти се нису превише буниле ако би у току „патролирања“ њихово сопствено обезбеђење опљачкало један или два града...

Ушкујници су заиста били посебна „фела“. Рођени су у Новгородској области, али нису били ништа лошији ратници од викинга. Били су далеко искуснији и боље опремљени од просечног руског војника 12-16. века. Ови професионални ратници често су потицали из богатих породица и зато су могли себи да приуште метални оклоп и оружје попут копаља, мачева и сабљи (сабље су биле њихово омиљено оружје, корисно у блиској борби и нападу на непријатељски брод. Често су користили лук и стреле, као и тешке самостреле монтиране на њиховим бродовима.

Неустрашиви пљачкаши

Страница хронике. Ушкујници заузимају Кострому.

У једном периоду руске земље нису биле уједињене, и тада су Ушкујници „водили своју политику“. Један од првих таквих подухвата био је њихов поход на територију Југре (Уралски регион) око 1032. године, а убрзо затим су уследили и многи други походи. Да наведемо само најпознатије:

Ушкујници су 1187. године заузели Сигтуну, 1318. су дошли до Абоа (сада Турку), тадашњег главног града Финске, и запленили њену ризницу. Затим су 1320. и 1323. напали Норвешку са таквом силином да су Норвежани писали папи римском тражећи од њега помоћ.

Исте 1323. године су помогли Новгороду да склопи први мировни споразум са Шведском. Био је то Ореховски мир којим је окончан 30-годишњи рат и дефинисана граница између Новгорода и шведске територије.

Чак и када је Златна Хорда напала руске земље и приморала их да плаћају данак чинило се да Ушкујници не маре за то – неустрашиво су пљачкали градове освајача. Тако су 1374. извршили свој највећи поход са 90 пловила. Заузели су Сарај, престоницу Златне Хорде и најбогатији град у царевини. Тада је Димитрије Донски схватио да Хорда није непобедива па је 1380. потукао њене трупе у Куликовској бици.

Тврђава Сигтуна, храм св. Олафа.

Али Ушкујници су пустошили и пљачкали и руске градове уколико кнезови у тим градовима нису „сарађивали“. Тако су 1369-1370. држали под контролом Јарослављ, 1375. су опљачкали Кострому, а 1374. су подигли своју трвђаву у Хлинову (тадашња Вјатка, а данас Киров), граду северно од Казања одакле се лако приступа различитим рекама. Вјатка (Хлинов) је постала „престоница Ушкујника“. Они су у међувремену вршили упаде узводно и низводно на рекама Ками, Оки и Волги у централној Русији. Због тога су добили надимак „хлиновски лопови“.

Крај епохе руских пирата

Већ у 15. веку Ушкујници више нису били само људи који могу пружити војну помоћ. Тада су већ озбиљно угрожавали Москву. Стешњен између Москве и Казањског каната народ Вјатке је склопио са њима мировни споразум, а Ушкујници су постали моћна војна сила која је бранила Вјатку. Василије II Московски је 1458. године покорио Вјатку, али су Ушкујници 1466. поново опљачкали московску земљу, а 1468. су склопили споразум са Казањем.

Сигтунска капија.

1471. су поново заузели Сарај, и то им је био последњи пут. Изгледа да их је нови московски кнез Иван III Велики замолио да учине то и да самим тим пољуљају слабу одбрану Хорде.

„Пловећи реком Камом, а затим Волгом на својим чамцима људи из Вјатке су заузели татарски царски град Сарај на Волги и побили многе Татаре, заробили њихове жене и децу, и запленили многа богатства и затим се вратили кући“, пише у једној хроници, док друга додаје да су Ушкујници одвели кући „небројене сарајске принцезе“.

Као и сто година пре тога, Ушкујници су опет показали слабост Златне Хорде, а 1480. године је Иван III приморао татарско-монголске трупе да се повуку са реке Угре.

На крају је Иван 1489. послао на Вјатку армију са 64.000 војника. Било му је потребно да му град буде одан као упориште у рату против Казањског Каната. После опсаде Клиновске тврђаве московска војска се спремала да је спали и прислонила уз градске зидине огромне ограде натопљене смолом. Уплашени таквим потезом браниоци Вјатке су се предали.

Већина племића из овог града је са породицама пресељена у различите подмосковске градове. После тога више нигде у хроникама нису поменути ни Ушкујници ни њихова флота.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“