Ким Филби: Ко је био најбољи совјетски шпијун у Великој Британији

Getty Images, Freepik
Енглески аристократа Ким Филби (1912 – 1988) радио је у британској Тајној обавештајној служби и десет година руководио одељењем за борбу против совјетске шпијунаже. Притом је главни агент Москве у Лондону био баш он, односно ловио је самог себе.

Ким Филби се смејао док је гледао филм „Седамнаест тренутака пролећа”. „С таквим изразом лица агент не би издржао ниједан дан”, коментарисао је Филби, Енглез који је некада давно живео у Москви, мрачну физиономију Штирлица кога је глумио Вјачеслав Тихонов.

Он је сигурно знао о чему говори. Ким Филби је дуго радио за СССР, био је на челу ћелије совјетских шпијуна у Лондону. Истовремено је руководио антикомунистичким одељењем у Тајној обавештајној служби (SIS), што значи да је био на задатку да лови самог себе. Чак и у таквој психички напорној ситуацији Филби је увек био прави џентлмен и весељак у друштву, кога су колеге обожавале. Све док се није испоставило да је совјетски шпијун. Отада у својој земљи важи за „највећег британског издајника”.

Аристократа и комуниста

Харолд Адријан Расел Филби (са надимком Ким) рођен је у аристократској породици: његов отац Сент-Џон Филби радио је у Британској Индији, а затим примио ислам и постао саветник краља Саудијске Арабије Ибн Сауда. Судбина је ћудљива: Сент-Џон је Саудијце убедио да сарађују са Великом Британијом и САД, а не са СССР-ом, док је његов син 30 година радио за Москву.

Млади Ким је стекао врхунско образовање, завршио је Кембриџ. Ту се прикључио британским социјалистима. У мемоарима Филби је о томе писао овако: „Када сам био студент, трудио сам се да формирам своје погледе на живот. Када сам пажљиво погледао око себе, дошао сам до једноставног закључка: богати већ сувише дуго врашки добро живе, а сиромашни врашки лоше и дошло је време да се све то промени.”

Жеља за равноправношћу у свету довела га је до тога да почне да ради за главно упориште левице у то доба, а то је био Совјетски Савез. 1933. године Филбија је у Бечу регрутовао Арнолд Дојч, совјетски тајни агент. Касније, када је оптужен за издају, Филби је увек мирно одговарао да је остао веран својим убеђењима, што је важније од верности земљи.

Тајни рат у време Другог светског рата

Арнолд Дојч је убедио Филбија да ће од тајног агента у редовима британске контраобавештајне службе комунизам имати више користи него од обичног преданог социјалисте, и, почев од 30-их година, Ким је скривао своја политичка убеђења. Између осталог, он је као дописник листа The Times писао репортаже о фашистичкој Шпанији и јавно хвалио генерала Франка. За њега се постепено заинтересовала Тајна служба и предложила му посао. Филби је пристао.

Ким Филби (десно, са завојем на глави) као новинар у Шпанском грађанском рату

Када је 1939. године почео Други светски рат, Филби је постао незамењив агент за совјетске службе. Захваљујући дешифровању кода „Енигма” британска обавештајна служба током читавог рата је успешно читала тајне радиограме Немаца. Док Винстон Черчил није са совјетским савезницима желео да дели све информације, Ким Филби је у Москву слао све што би му стигло на сто. 

„Сви сте вероватно чули приче о томе да је SIS невероватно ефикасна организација, веома, стварно веома опасна ствар. Али, за време рата то заиста није био случај”, рекао је Филби на семинару за источнонемачке агенте 1981. године. Сваког дана је из канцеларије одлазио са кофером препуним најновијих докумената и извештаја и предавао их куриру за везу. Овај би фотографисао документе, снимке слао у Москву, а следећег јутра Филби би оригинале враћао на своје место.

Лични Филбијев понос била је битка на Курској превлаци 1943. године. Захваљујући његовој делатности СССР је сазнао где Немци планирају да задају одлучујући ударац (код села Прохоровка), па је задржан моћни напад немачких тенкова, што је касније омогућило победу у Курској бици. „Када би Филбија питали шта је највеће урадио у својој каријери, он је више пута рекао: Прохоровка”, рекао је за РИА Новости руководилац прес-бироа Спољне обавештајне службе Русије Сергеј Иванов.

Прохоровка

Прљава игра

Од 1944. године Ким Филби је, путем интрига скинувши са положаја сопственог шефа („Била је то веома, веома прљава игра, али наш посао подразумева да понекад испрљате руке” – сећао се бивши агент), стао на чело деветог одељења британске Тајне обавештајне службе, које је водило борбу против комуниста. На овом положају је наставио да преноси информације Москви, али је то вешто скривао. Толико вешто да је 1946. године примио орден Британске империје из руку краља Џорџа VI.

Белешке Кима Филбија на аукцији у Сотбису

Често је био у шкрипцу. На пример, 1945. године совјетски вицеконзул у Турској Константин Волков је саопштио да је спреман да у замену за политички азил и новац открије Британији имена три најважнија агента СССР-а у Лондону. Филби је, с обзиром да је био један од ових агената, лично отишао да се сретне са Волковом као представник Тајне службе, истовремено упозоривши централу. Волков је ухапшен. Шефовима у SIS-у Филби је рекао да је састанак очигледно био само провокација.

Под сумњом

1951. године Филби се поново нашао у опасности. То се десило након што су два совјетска шпијуна, које је он регрутовао, побегла у Москву: Доналд Меклин и Гај Берџес. Меклин је одавно био на ивици да буде разоткривен, али Берџес, који му је организовао бекство, побегао је самовољно, што је његовог колегу довело у озбиљну опасност. SIS је сазнао да се Филби и Берџес познају и руководство је претпоставило да је могуће да је Филби трећи совјетски шпијун. Почела су саслушања.

Гај Берџес

Совјетски агент је био хладнокрван. Саслушавали су га свакодневно током неколико недеља, али га нису ухватили у лажи нити су нашли директне доказе да је радио за СССР. На крају су га оставили на миру (мада су га скинули са руководеће позиције), а лично министар спољних послова је изјавио да је он невин. 1955. године Филби је сазвао конференцију за штампу на којој је изјавио да са негодовањем одбацује све оптужбе за шпијунажу. „Последњи пут сам разговарао са комунистом, знајући да је то комуниста, негде 1934. године”, рекао је тада Филби. Поверовали су му.

Бекство у Москву

Од 1956. до 1963. године Филби је радио на Блиском истоку. Званично је био новинар, али у ствари агент Тајне службе (и, наравно, Москве). О том периоду његовог живота мало тога је познато. 1963. године је ипак дефинитивно разоткривен: поклопила су се  сведочења нових бегунаца из СССР-а на Запад са сведочанством старе другарице о његовим комунистичким ставовима.

„Тражили су да кажем све што знам о КГБ-у, да наведем лица која и даље раде у Великој Британији”, записао је Филби у мемоарима. Ипак, није морао ништа да каже, јер су његови совјетски другови организовали бекство из Бејрута у СССР (постоји и верзија да су Британци намерно дозволили Филбију да побегне да исток, како би избегли скандалозно суђење).

Ким Филби са последњом супругом Руфином Пуховом, СССР, 70-те

У СССР-у Филби је постао почасни пензионер. Совјетској обавештајној служби је предао све што је још имао да преда, понекад је одржавао семинаре за агенте, живео у стану у центру Москве, оженио се Московљанком 20 година млађом од њега. У малобројним интервјуима је тврдио да се ни због чега не каје и о Совјетском Савезу је говорио „ми”, али је признавао да му помало недостаје Енглеска. Како кажу обавештајци, многе Филбијеве акције до данас нису познате и можда ће заувек остати тајна.  

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“