Како су руски Јевреји могли да постану генерали Вермахта?

„Mischlinge”   

Нису сви Јевреји за време холокауста били осуђени на смрт у концентрационим логорима. На десетине хиљада њих, који су се налазили на територији под непосредном контролом нациста, борило се за Немачку у рововима Другог светског рата и чак  су били предложени за одликовања.

„Mischlinge” (мишлинге), како су нацисти називали људе мешовитог јеврејског и аријевског порекла, могли су да раде у управи или војсци, али им је формално било забрањено напредовање у служби  и заузимање званичних положаја. Међутим, у пракси је све зависило од тога да ли је конкретна особа била корисна режиму или не.

Тако је, на пример, на десетине људи делимично јеврејског порекла командовало нацистичким дивизијама, корпусима и армијама. А о генерал-фелдмаршалу ваздухопловних снага Ерхарду Милху, чији је отац био Јеврејин, Херман Геринг, који га је високо ценио, је рекао: „Ја ћу овде одлучивати ко је Јеврејин, а ко није”.

Нови генерали Луфтвафеа: Ерхард Милх, Хуго Шперле, Адолф Хитлер, Херман Геринг и Алберт Кеселринг

Global Look Press

Међутим, статус људи који су, осим јеврејске, имали и источноевропске крви био је потпуно другачији. На окупираним територијама Пољске и Совјетског Савеза Немци се нису бавили питањем колико процената јеврејске крви неко има. Сви који су имали макар и делимично јеврејско порекло класификовани су као Јевреји и очекивала их је трагична судбина.

Па ипак, неки руски Јевреји су успели не само да избегну такву судбину, него и да заузму високе положаје у Копненој војсци Немачке.

Балкански генерал

Активни учесник руског Грађанског рата Борис Штејфон налазио се у Београду када је Вермахт напао Југославију. После пораза Белогардејаца у Русији он се преселио на Балкан, где је писао мемоаре и бавио се научним радом.

С обзиром да му је већ било 59 година, Штејфон није планирао да се врати војној служби. Али долазак нациста му је променио планове. Југословенски комунисти Јосипа Броза Тита интензивирали су борбу против окупатора, али су, борећи се против Немаца, неретко убијали и белогардијске емигранте.  

Борис Штејфон

часопис Родина №3., 2008.

За борбу против партизана Немци су формирали Руски заштитни корпус којем су се радо прикључивали руски емигранти у Југославији. Са 11 хиљада војника, то је била једна од највећих формација белих емиграната у саставу Вермахта. Осим што су хватали комунисте, припадници корпуса су чували комуникационе везе, извршавали казнене операције, а последњих година улазили и у директне сукобе са јединицама Црвене армије.

Борис Штејфон је позван у Руски заштитни корпус као начелник штаба, а убрзо се нашао и на његовом челу. Немци су одлично знали да је Штејфон син Јеврејина који је примио хришћанство, али су били спремни да пред том чињеницом затворе очи. По мишљењу истраживача Иље Куксина, официрски кадар Вермахта је у њему видео пре свега високо квалификованог војника и убеђеног антикомунисту. Њима је било довољно то што му је мајка Рускиња и што је био крштен. 

Генерал-лајтнант Борис Штејфон командовао је корпусом практично до самог краја рата, док није умро од срчаног удара 30. априла 1945. године. А корпус је прешао у Аустрију и предао се Енглезима. Иако је совјетска страна тражила њихово изручење, Енглези то нису учинили, јер већина војника корпуса нису били држављани СССР-а.

Официр две обавештајне службе

Генерал-мајор Вермахта Борис Хољмстон-Смисловски био је аристократског јеврејског порекла. Након што је прошао пакао Првог светског и руског Грађанског рата, он се, као и хиљаде других руских официра, нашао у иностранству.

Међутим, док се већина Белогардејаца у емиграцији, одлучивши да се обрачунају са бољшевицима, тек за време рата прикључила Немцима, Хољмстон-Смисловски је у немачку војну средину ушао знатно раније, чак и пре доласка Хитлера на власт. У периоду од 1928. до 1932. он је прошао обуку за обавештајца при Војној управи Рајхсвера (Националне одбране).

Борис Хољмстон-Смисловски

Архива

Корисна познанства која је тада стекао омогућила су му да се касније нађе на највишим положајима у структури војне обавештајне и контраобавештајне службе Абвер. Није се ни постављало питање о јеврејском пореклу овако вредног кадра.  

1943. године шеф Абвера адмирал Вилхелм Канарис лично се залагао за свог официра када су га ухапсили по оптужби за издају. Хољмстон-Смисловски је отворено био против плана руководиоца Руске ослободилачке армије Власова да се бори на западном фронту. Он је сматрао да Руси треба да се боре само против бољшевика.

Током читавог рата Борис Хољмстон-Смисловски је организовао и спроводио обавештајне и диверзионе операције у совјетској позадини, реализовао откривање и ликвидацију партизанских одреда. У ту сврху на располагању му је била дивизија „Русланд” (до 10 хиљада људи), која је на самом крају рата променила име у Прва руска национална армија.

Управо са остацима ове „армије” од неколико стотина људи он је у мају 1945. године прешао на територију Лихтенштајна, где су их интернирали. Власти ове мале државе одбиле су да их испоруче СССР-у, а совјетске оптужбе за ратне злочине одбачене су због недостатка доказа.

Хољмстон-Смисловски је своју обавештајну активност наставио у служби Американаца. Једно време је давао консултације Генералштабу Оружаних снага Западне Немачке, а касније био саветник аргентинског председника Хуана Перона.

Умро је 1988. године, кад му је било 90. година, у Лихтенштајну, који је заволео још током рата.

Такође прочитајте! Ким Филби: Ко је био најбољи совјетски шпијун у Великој Британији

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!