Кад је обавештајна служба СССР била „саката у све четири ноге“: Највећи фијаско совјетских шпијуна

Дански фијаско је навео совјетску власт да потпуно реорганизује обавештајну службу и учини је једном од најбољих на свету. 

Иронија је да највећи неуспех совјетске обавештајне службе није имао везе са нацистима, Американцима или Британцима, него са мирољубивом, неутралном Данском. Овај фијаско је у историји запамћен као „Састанак агената”.

Мала неутрална Данска 30-их година није била посебно занимљива за совјетску обавештајну службу. Међутим, ова скандинавска земља је одиграла значајну улогу као кључна станица за пренос обавештајних података из Трећег Рајха у СССР.

Нико није могао ни да претпостави да ће совјетска служба затајити баш на том месту.  

Улица у Копенхагену

Аматерски шпијуни

Током Другог светског и хладног рата совјетска обавештајне служба била је моћна, ефикасна структура, једна од најбољих на свету. Али 20-их и 30-их година она је била тек слабо организована група аматерских агената који су слабо говорили стране језике и нису имали никакво искуство у обавештајном раду.

Неуспеси су се низали. Није могло да прође ни годину дана, а да у некој европској земљи не буде ухапшен совјетски агент или протеран војни аташе.  

И у Данској је аматеризам озбиљно кварио посао совјетским обавештајцима. Шеф совјетске тајне обавештајне мреже у Данској Александар Улановски је, као и други шефови совјетских агентура у европским земљама, из Москве добијао строга упутства да не регрутује локалне комунисте. Они су се, наиме, налазили под сталним надзором локалне полиције. Улановски је, међутим, игнорисао ова наређења, што је убрзо довело до катастрофе.  

Александар Улановски

Фијаско

У фебруару 1935. године полиција у Копенхагену је добила дојаву о асистенту Улановског, Американцу Џорџу Минку, који је, уз подршку свог шефа користио локалне комунисте за обавештајни рад.

Полиција је открила да се у Минковом стану одржавају тајни састанци. А то је била друга грешка Александра Улановског. Кршећи сва правила шпијунаже, он је на само једном месту направио центар целокупне совјетске шпијунаже у Данској. На то место пристизали су сви тајни подаци из Немачке, ту су се састајали сви чиновници обавештајне службе и регрутовани шпијуни. 

20. фебруара полиција је поставила заседу и ухапсила Улановског, као и три важна совјетска обавештајца и десет страних агената (два Американца, међу којима је био и Минк, и осам држављана Данске). Иронија је у томе што су се совјетски чиновници тог дана сасвим случајно нашли на том месту.

Наиме, двојица совјетских обавештајаца, Давид Угер и Макс Максимов, успешно су годинама радили у Немачкој. На повратку у СССР зауставили су се у Данској само да би се срели са старим пријатељем Улановским. И ту су били ухапшени. Совјетски стручњак за шпијунажу Артур Артузов је прокоментарисао овај догађај: „Изгледа да је веома тешко избећи обичај посећивања пријатеља, који је тако дубоко укорењен у нашој земљи.”

Последице

Као последица „Састанка агената”, читава обавештајна мрежа у Данској је уништена. Обавештајна служба је морала да пронађе нове начине за слање тајних података из Немачке у СССР.

Компромитована су четири искусна совјетска обавештајца (Улановски, Угер, Максимов и Љвович), па више нису могли да се користе за задатке у иностранству. „Најзанимљивија ствар у овом случају била је да су наши агенти, који су савршено радили у фашистичкој Немачкој, након доласка на 'неутралну' територију игнорисали елементарна правила шпијунаже”, записао је Артузов.

С обзиром да совјетска обавештајна служба није била непријатељска према Данској, данске власти су одлучиле да буду благе. После неколико месеци притвора, шпијуни су враћени у СССР.

Полиција у Копенгагену - 1941

Совјетско руководство је било огорчено због овог дебакла. Јан Берзин, оснивач и директор совјетске војне обавештајне службе, скинут је са дужности. Климент Ворошилов, народни комесар одбране, описао је тада совјетску обавештајну службу као „сакату у све четири ноге”.

Па ипак, неуспех је послужио као вредан наук. Обавештајни систем је потпуно реорганизован. Совјетски Савез је први пут увео професионалну обуку за обавештајне службенике. То је било од кључног значаја, с обзиром да је Други светски рат био на помолу.

Такође прочитајте! На граници психофизичких могућности: Како је радила супертајна школа спецназа у СССР-у звана КУОС

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“