1. Уст-Усинска побуна (1942)
Archive photo
У зиму 1942. године на крајњем северу Совјетског Савеза, у републици Коми, избила је прва побуна у историји система казнено-поправних логора Гулаг. Необично је то што је побуну организовао Марк Ретјуњин, начелник логорске јединице „Лесорејд“ близу насеља Уст-Уса.
Ретјуњин је ранијем животу такође био бандит, због чега је издржавао затворску казну. Касније је остао у казнено-поправном логору као слободни најамник, а убрзо затим му је поверено да руководи затвором јер је био у добрим односима и са робијашима и са чуварима. Побуну је организовао подстакнут честим гласинама о томе да се спремају масовна стрељања затвореника због њиховог „контрареволуционарног деловања“.
Стража је разоружана 24. јануара. Преко стотину робијаша је напустило затвор и похарало околна села, улазећи у окршај са полицијом и ослобађајући свуда оптужене из притвора.
После неколико борби против јединица Милитаризованог обезбеђења одред робијаша је потучен, а Ретјуњин је извршио самоубиство. Органи реда су изгубили 33 човека. Убијена су 42 побуњеника, а 50 је осуђено на смрт.
2. Нориљска побуна (1953)
Архив управе ФСБ-а
Највећа побуна у историји Гулага више је личила на тотални штрајк. Учествовало је преко 16.000 робијаша затвора Горлаг близу Нориљска.
У том затвору се дешавало да чувари убију затвореника, а када су ти случајеви учестали хиљаде робијаша је одбило да иде на рад. Сами су организовали самоуправу и у почетку су се без насиља супротставили властима. Побуњеници су захтевали да се прекине са самовољом чувара, да се смени руководство затвора и побољшају услови живота у Горлагу.
Администрација је пристала на одређене уступке. Дозволила је преписку и посете, али ипак није удовољила главним захтевима, због чега су побуњеници наставили са штрајком.
Након 70 дана, 4. августа 1953. године, власти су одлучиле да примене силу. У јуришу на затвор убијено је 150 робијаша. Па ипак, Нориљска побуна је постигла циљ. Наиме, наредне године је Горлаг расформиран.
3. Кенгирска побуна (1954)
Бесмртна барака
Ово је била највећа „интернационална“ побуна у историји Гулага. Преко 5.200 робијаша је 16. маја 1954. године организовало побуну у Трећем одељењу затвора Степлаг у казашком насељу Кенгир. Дан раније је стражар побио 13 робијаша који су ноћу покушали да продру на женску половину затвора, и то је послужило као повод за побуну.
Међу побуњеницима је било Украјинаца, житеља балтичких земаља, Руса, Немаца, Пољака, Мађара, па чак и Американаца и Шпанаца. Они су потиснули чуваре из затворског круга и преузели контролу над затвором.
Степлаг је месец дана био под контролом робијаша и за то време је претворен у својеврсну револуционарну републику. Побуњеници су формирали сопствену власт, одреде самоодбране наоружане арматуром и Молотовљевим коктелима. Формирали су и одељења за пропаганду, па чак и сопствену обавештајну и контраобавештајну службу. Многи робијаши су раније учествовали у рату на страни Руске ослободилачке армије, Организације украјинских националиста и одреда балтичке „шумске браће“.
Бунтовници су захтевали да им се омогући сусрет са лидерима СССР-а и да им се олакшају услови живота, али су њихови захтеви остали без одговора. Јединице совјетске армије и милиције су уз помоћ пет тенкова Т-34 кренуле у јуриш. Убијено је 46 затвореника, а администрација је поново успоставила контролу над Степлагом.
Сазнајте више: Авети прошлости: Најстрашнији логор ГУЛАГ-а