Где су совјетски и израелски војници ратовали једни против других?

Почели су као блиски пријатељи а завршили као најљући непријатељи. Совјетски Савез је 1948. године одиграо кључну улогу у стварању државе Израел и био је међу првим земљама које су признале њену легитимност и подржале њен Рат за независност (1947-1949).

Међутим, у вртлогу блискоисточне политике Совјети и Израелци су се убрзо нашли на супротним странама барикада. У дуготрајном арапско-израелском конфликту СССР је подржавао арапске државе, а Израел је добио подршку САД.

Све до свог распада 1991. године Совјетски Савез је економски подржавао арапске државе шаљући им своје најновије оружје и хиљаде војних стручњака. Москва никада није отворено објавила Израелу рат, али су се војници двеју земаља много пута суочили на бојном пољу.

Замка за совјетску авијацију

У време такозваног Рата исцрпљивања (1967-1970) испоставило се да је египатска авијација потпуно бескорисна. Израелци су је толико неутралисали да није могла одбранити од бомбардовања важне енергетске и индустријске објекте у Египту. СССР није могао дозволити да савезник доживи такав пораз па је преузео на себе одбрану египатског неба, али без демонстрације директног учешћа у конфликту.

Погођени авион Ратног ваздухопловства Египта.

Public domain

Совјетске противваздухопловне трупе наоружане зенитно-ракетним системима С-75 „Двина“ и ескадриле ловаца МиГ-21 са совјетским пилотима тајно и незванично су пристигле у земљу, након чега су размештне у Каиру, Александрији и Асуану. Ловачки авиони су демонтирани у СССР-у и тајно превезени у Египат транспортним авионима Ан-12. На одредишту су поново склопљени и офарбани у боје Египатског ваздухопловства.

Совјетске посаде су одложиле своје исправе и преобукле се у египатску униформу. Министар одбране СССР-а Андреј Гречко је пилотима пред одлазак на Блиски исток дао овакво упутство: „Не заборавите, другови, да ако вас оборе изван Суецког канала – ми вас не познајемо“.

Мосад је одмах сазнао да „Руси долазе“. У почетку су совјетски авиони МиГ-21 и израелски ловци Фантом и Мираж избегавали директне сукобе и пажљиво су проучавали једни друге на дистанци. Тај „џентлменски рат“ је завршен када су Совјети напали и оштетили јуришни авион Skyhawk.

Одред од шест авиона МиГ-21 креће на извршење задатка.

Р. Звјагељски/Sputnik

Израелска авијација је тада одлучила да изведе операцију „Римон 20“. Била је то једна од најмрачнијих страница послератне историје Совјетског ратног ваздухопловства. Идеја је била да се Совјети преваре и намаме у замку.

У ту сврху је 30. јула 1970. године 12 Миража и 4 Фантома продрло у дубину египатске територије. Летели су веома ниско трудећи се да буду што ближи једни другима. Ова тактика им је омогућила да прикрију број својих авиона јер је непријатељ уместо многих циљева на радарима видео само неколико авиона.

Совјети су подигли у ваздух 24 ловца МиГ-21 и послали у пресретање осматрачким авионима (како су они мислили), али су се уместо тога суочили са 16 непријатељских ловаца и најбољим пилотима које је Израел могао пронаћи за ову мисију. Далеко искуснији Израелци су се приближили жртви, напали са разних страна и оборили 4 совјетска авиона не изгубивши ниједан свој.

Овај инцидент је толико потресао совјетско руководство да је оно одмах обуставило летове својих војних авиона у овом региону. Тако је небо изнад Египта остало незаштићено, а Египћани нису имали другог избора осим да моле за мир.

Заштита Сирије

Египат није био једини арапски савезник који се није могао супротставити Израелском ратном ваздухопловству. Сирији је такође био крајње потребан совјетски „кишобран“, поготово у борбеним дејствима за време грађанског рата у Либану где су и Сирија и Израел имали своје интересе.

Официри 231. зенитно-ракетне јединице испред система С-200ВЭ „Вега-Э“ у Сирији.

Сергеј Качко/Савез војних ветерана који служе у Сирији

Совјетске противваздухопловне јединице, маскиране да изгледају као сиријске, обориле су четири непријатељска авиона у интензивној фази рата 1982. године. Међутим, права прекретница су била два најновија супертајна противваздухопловна ракетна система С-200 са посадама, који су стигли у Сирију као „туристи“.

Системи С-200 су били размештени у Хомсу и Думеиру близу Дамаска са циљем да покривају ваздушни простор изнад северног и јужног дела земље. Они су могли да униште сваки непријатељски авион или беспилотну летелицу у радијусу од 180 км. Тако је стављена тачка на сва дејства израелске авијације близу сиријске границе.

Наредбу о испаљивању ракете С-200 могао је издати само командант сиријског ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Сматра се да је та наредба једном била издата. Наиме, у септембру 1983. године ракета С-200 је оборила израелски авион E-2 Hawkeye за рано упозоравање и контролу ваздушног простора. Такви авиони су служили као летећи командни пунктови који су дефинисали циљеве за бомбардовање, а добро су их штитили ловци у њиховој пратњи. Овом авиону нису могли наудити сиријски војни пилоти, али је могао совјетски ракетни систем. Израел, међутим, не признаје губитак тог авиона.

Валериј Анисимов/Савез војних ветерана који служе у Сирији

Совјети и Израелци нису ратовали само на небу. Израелска специјална јединица се 20. јула 1982. године искрцала у позадини сиријских трупа на подручју пута Дамаск–Бејрут и напала штаб совјетског војног саветника Михаила Носејка, где су се налазили и совјетски и сиријски официри и везисти.

Принуђени да уђу у окршај са Израелцима, они су држали тај положај све док у помоћ није пристигла сиријска тенковска јединица. Погинула су два сиријска официра и два совјетска млађа водника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.