„Росатом“ обелоданио податке о улози немачких научника у нуклеарном пројекту СССР-а

„Росатом“ је изнео у јавност нову порцију тајних докумената везаних за почетак развоја нуклеарне индустрије у СССР-у. Научна државна корпорација је показала формуларе са личним подацима немачких стручњака који су од почетка радили на развоју атомског оружја за Адолфа Хитлера, а затим су помагали совјетским научницима да направе атомску бомбу. Документи су објављени на сајту државне корпорације.

Међу папирима су формулари „специјалне намене“ са подацима шесторице немачких физичара, добитника Нобелове награде (за открића везана за закон судара електрона са атомом) Густава Херца, Николауса Рила, Манфреда фон Ардена и Хајнца Позеа, а такође Георга Роберта Депела. Немачки научници су ове формуларе на руском и немачком попуњавали у послератном периоду.

Поред тога, у архиву је представљена наредба (од 26. децембра 1945. године) да се из Немачке извезе опрема и материјал за лабораторију Академије наука и Институт специјалних метала (урана) Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) СССР-а. Наредбу је издао Лаврентиј Берија, тадашњи шеф НКВД-а.

Документ је налагао да се поред технике и материјала за развој нуклеарног оружја извезу и одговарајући приручници. Књиге су конфисковане од Института „Кајзер Вилхелм“, Берлинског института за нуклеарну физику.

У августу 1945. године је по одлуци Јосифа Стаљина основан Специјални комитет за коришћење нуклеарне енергије. Он је отворен две недеље након што су Американци бацили атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Берија је постављен на чело овог комитета, чији је задатак између осталог био и ангажовање научника у раду на нуклеарном пројекту.

Исте године су немачки стручњаци доведени у СССР. Годину дана касније основан је први јединствени центар „Арзамас-16“ у Нижегородској области (сада је то затворени град Саров). СССР је 1947. године направио први нуклеарни реактор, а две године касније извршио пробу атомске бомбе РДС-1 на полигону у Семипалатинској области (Казахстан).

Николаус Рил је тада добио звање Хероја социјалистичког рада и Стаљинову награду. Она је 1951. додељена и Густаву Херцу, а Манфред фон Арден је ту награду добио два пута – 1947. и 1953. године.